Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Телевизију ћемо носити „у џепу”

Телевизију ћемо носити „у џепу”

Ако телевизија жели светлу будућност, мораће гледаоцу да обезбеди да гледа само оно што жели, кад год буде хтео и где му то највише буде одговарало – код куће, у превозу, на екрану или паметном телефону, резултат је истраживања „Будућност ТВ” које је спровела ИТ компанија „Циско”.

Не само да ће професионални видео-садржај морати да се прилагоди великим ТВ екранима и малим лаптопима, таблетима и паметним телефонима, већ ће исти медијски материјал морати да се персонализује, односно ствара за сваког гледаоца посебно и обавезно повеже са друштвеним мрежама.

Студија о трендовима који ће светом масовно завладати до 2030. представљена је јуче и српској јавности захваљујући видео-вези између београдског огранка „Циска” и његових запослених у Њујорку, Бостону и Лондону. Компанија је интервјуисала стручњаке из света медија и високих технологија и питала их шта очекују да ће се догодити у сфери професионалних видео-материјала за 20 година. 

– Предвиђања су да ће телевизор нестати и да ће сваки предмет у стану или зид постати екран. Осим тога, произвођачи видео-садржаја мораће да прилагоде материјал свим уређајима, дакле и рачунарима и смартфонима јер публика жели да ТВ гледа и у ресторану и у превозу – објаснио је Скот Пополо, један од потпредседника „Циска”.

Кејт Грифин, задужена за однос са потрошачима у овој компанији, казала је да ће телевизија будућности преносити и укус, мирис и додир, на пример, мирис хлеба у кулинарској емисији.

– Очекујемо да видео-садржај буде веома интерактиван и индивидуализован, да гледалац неке серије може да посматра екран из перспективе омиљеног јунака и прима само рекламе за које је заинтересован – рекла је Грифинова.

– Више неће бити важно да ли је реч о Каналу 5 или било којем другом, јер ће свако имати свој персонализовани садржај, односно канал који носи са собом.

Ова предвиђања треба да помогну индустрији медија и њиховим партнерима да се прилагоде новим захтевима тржишта. Главни диктат је излазак видео-материјала, који се досад повезивао са ТВ, на светску мрежу. Амерички канал Си-Би-Ес увелико је усвојио нова правила па садржај поставља на свој сајт као и на још 300 других формата. У односу на родитеље, млади у САД већ за 40 одсто мање прате ТВ путем радио-дифузије, сателита или кабла и уместо тога – повезују се на интернет.

– ТВ још има могућност да заокупи пажњу и побуди емоције. Сада је важно да се то искуство продуби, да гледалац на екрану, који може да заузима и цео зид, прати временску прогнозу, гледа емисију и коментарише је на друштвеним мрежама, објашњава Гијом де Сант Марк из „Циска”. 

Закључак који са намеће јесте да ће ТВ опстати ако се прилагоди светској мрежи, интересовањима и мобилности публике као и њеној потреби да више ствари ради у исто време. Према неким показатељима, чак је и генерација навикла на бесплатни приступ интернету спремна да плати за професионални садржај ако је он визуелно и садржајно квалитетан и ако може лако да га пребаци са једног уређаја на други и похрањује на „облак”.

– Телевизију ћемо једном платити и гледати кад год пожелимо. Она једноставно иде куда год ми идемо – закључује Пополо.

-------------------------------------------------------------------------

ТВ на светској мрежи

Видео на интернету није новост, али тек треба да постане масовни тренд. Сајт „Нетфликс” наплаћује за гледање серија и емисија, материјал на „Хулуу” је бесплатан, док „Ајтјун” муштеријама „Епла” омогућава да бирају између више хиљада филмова и ТВ емисија.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.