Првих десет плаћенији од Буша

Иако ће јавност остати ускраћена за имена оних који су највише зарадили у Србији 2006. године, једно је извесно – првих десет на листи "топ 100", односно најбоље плаћених појединачно су зарађивали више од Џорџа Буша, председника САД. Они су Пореској управи до 15. марта ове године морали да пријаве годишњи порез на доходак грађана, а кући су носили много дебље коверте него први човек Сједињених Држава. Да је Буш којим случајем привређивао у Србији, на српској листи би заузео тек десето место, са годишњом зарадом од око 46 милиона динара.

Да се у Србији већ годинама највише исплати бити економиста, правник или адвокат, потврђују и овогодишњи подаци из Пореске управе. У врху листе 100 најбоље плаћених у Републици нашао се економиста са Дедиња. Овај рекордер зарађивао је током протеклих 12 месеци прошле године приближно по 202.000 евра, што значи да је за целу 2006. приходовао чак 194 милиона динара, или око 2,4 милиона евра, колико је пријавио порезницима.

На овој листи високо је рангирано чак 30 дипломираних економиста, економиста са средњом школом, дипломираних правника, адвоката и саветника.

Подаци показују да су Београђани убедљиво први на листи "топ 100" јер управо они заузимају првих шест места на листи најбоље плаћених у прошлој години. Друго место по оствареној годишњој заради заузео је један предузетник са општине Палилула, чија годишња плата износи 176 милиона динара, или 183,3 хиљаде евра месечно.

Његов комшија Палилулац, економиста по струци, пријавио је да је лани зарадио око 153 милиона динара, што значи да му се месечно конто на рачуну увећавао за око 160.000 евра.

Иако са упола мањим приходима од око 66 милиона динара, или 69.000 евра месечно, четврто место на листи "топ 100" заузео је један доктор права са Савског венца. Пето и шесто место држе два адвоката такође са Савског венца. Један је зарадио 63 милиона динара, а други 62, односно по 65.600 и 64.500 евра месечно.

Срећу да направи добар посао лане имао је и један предузетник из Младеновца који је пријавио зараду од 55 милиона динара, што је око 57.3000 евра месечно. Филмски режисер из Панчева зарадио је лане 51 милион динара, или око 53,1 хиљаду евра месечно. Посао се посрећио и једном економском техничару из Аранђеловца са годишњим пријављеним приходом од око 47 милиона динара, односно 49.000 евра месечно. Десето место заузео је дипломирани хемичар са Савског венца који је лане укупно зарадио 40 милиона динара, односно 41,6 хиљада евра, што је пет пута мање од првопласираног.

На листи 100 престижних налазе се 34 менаџера и директора, 11 предузетника, шест дипломираних инжењера, 11 техничара, само два естрадна уметника, један стоматолог, угоститељ и биолог.

Међу пореским обвезницима који су ове године морали да пријаве годишњи порез на доходак грађана налазе се и готово сви државни функционери, од председника преко премијера, министара до посланика, будући да су њихова примања била већа од 90.000 динара месечно. Тиме су аутоматски ушли у основицу за обрачун.

На списку 100 највећих пореских обвезника налазе се и 33 странца која раде у представништвима страних фирми у Београду. Пријаву за годишњи порез на доходак грађана Пореској управи је поднело 18.175 обвезника.

Када је реч о регионалним центрима, Пореска управа потврђује да су највећа примања запослених у Београду, где је порез пријавило 12.273 обвезника, Новом Саду 3.455, Крагујевцу 1.249 и Нишу 1.198.

Обавезу да пријаве порез имали су сви чије су зараде прошле године прелазиле 1.42.820.000 динара, односно странци који су зарадили 1,9 милиона динара. Зараде које су се кретале до шестоструке просечне годишње плате, што је око 2,3 милиона динара, опорезују се по стопи од 10 одсто, док сви износи преко тога подлежу опорезивању од 15 процената.