Препакивање косовског мита

И после извињења немачког амбасадора Андреаса Цобела и његовог уверавања да се сви ставови које је изнео на прошлонедељном округлом столу Европског покрета у Србији могу приписати само њему лично, а никако званичном ставу Немачке или ЕУ, остало је отворено питање да ли је немачки дипломата заиста наступио емотивно као "слободан стрелац" или је пренео поруку и отворио сасвим нови приступ и аргументацију у решавању косметског проблема.
Подсећамо да је немачки амбасадор рекао да би проблем Косова требало решити што пре у смислу надзиране независности, јер би у супротном, могли да буду отворени проблеми у Војводини и Санџаку. Цобел је своје упозорење образложио овако: "Колико год да инсистирате да је Косово одувек било део Србије, што иначе није тачно, јер је Косово постало део Србије 1912. године, након што неколико векова није било у Србији, сада би и Мађарима могла да се појави жеља и да кажу: Хоћемо Војводину назад".

Поновивши да своје објашњење није замислио као "претњу него као анализу", немачки дипломата је упозорио да "уколико наставите да се превише уносите у проблем Косова, сукоб који би тамо потенцијално ескалирао, може онда довести до даље дестабилизације Србије, где ћете онда добити нове проблеме у Војводини и јужној Србији".

Једно од тумачења о томе који је циљ имало Цобелово излагање преноси током викенда Би-Би-Си, чији саговорник стручњак за Балкан из минхенског Центра за примењена политичка истраживања Мартин Брузис тврди да "никако не треба тражити некакве пробне балоне или прикривена упозорења Србији по питању Косова".

Иако Брузис сматра да је Цобел изнео само личне ставове, историјска анализа немачког амбасадора ипак није усамљена, ма колико нам парала уши. Мало прелиставање новинске архиве показује да у његовој дрскости има система.

Најутицајнији приштински дневник "Коха диторе" последњих недеље у наставцима објављује анализе неидентификованог "аналитичара из једне државе ЕУ, чије је име познато редакцији". У тим анализама детаљно се разрађују методе борбе против српске дипломатске иницијативе и могући албански одговори на руски захтев за слање мисије УН која би установила испуњеност одредаба из Резолуције 1244. Неименовани аналитичар из ЕУ предлаже да на два основна елемента на којима Београд заснива своју стратегију поштовања међународних закона (Повеља УН и одредбе Хелсиншког акта о неповредивости граница), Албанци треба да одговоре аргументима убедљивијим него што је "заморно понављање мантре о поштовању воље народа и о Косову као јединственом случају".

Неименовани аналитичар у листу, чији је власник и оснивач Ветон Сурои, члан приштинског преговарачког тима са изузетним везама у САД и западним европским престоницама, наводи да се треба позивати на чињеницу да је "Србија добила Косово 1912. године, војном окупацијом после агресије коју је извршила против Отоманског царства. На основу међународног права, то је било јасно илегално деловање". Европски аналитичар из "Коха диторе" развија своју тезу на темељима да је "војном окупацијом и анексијом Косова, Србија погазила исте принципе на које се сада позива у напорима да очува суверенитет над Косовом – она је погазила територијални интегритет и суверенитет друге државе (Отоманског царства у овом случају) и условила је промену граница ове државе. Још значајније је то да је анексија Косова од Србије била нелегитиман акт – јер за то није постојала сагласност становништва Косова".

Ово помало подсећа на речи лидера Либерално-демократске партије Чедомира Јовановића на конститутивној седници Народне Скупштине од 14. фебруара ове године: "На Косово смо дошли 1912. године за време рата, са Косова смо отишли 1999. године ратом. Први је био ослободилачки и историчари са тим немају никакав проблем. Постоји проблем у дефинисању овог другог" … Јовановић се тада залагао за промену система вредности и рекао да "на теми косовског проблема ми не пристајемо на ону врсту политичког јединства које подразумева очување постојећег система вредности, оног система вредности који своје упориште тражи у међународном праву, али то право није спреман да поштује".

Јовановићево излагање показало је спремност да се, у циљу промене "система вредности", олако направи историјска пречица. Јер док Јовановићева теза није нетачна, она није ни потпуна. У реплици на скупштинској седници посланик Демократске странке Србије Душан Пророковић, такође, се заложио за успостављање новог система вредности у нашем друштву и држави, али "успостављањем система вредности који неће говорити о томе да је Србија освојила Косово 1912. у ослободилачким ратовима, јер, ако је то тачно, откуд онда Грачаница, Зочиште, Душанови свети Архангели. Ваљда су они нешто старији од 1912. године".

Прилог новим историјским трендовима дао је још један историчар, члан председништва ЛДП-а Никола Самарџић. Он је на Радију Б92 тврдио да "онолико колико Србија полаже неку врсту историјског права на Косово, толико историјског права ће Мађари полагати на Војводину".

Овај припадник странке, која се залаже за давање независности Косову и Метохији, сматра да је успостављање новог система вредности могуће извести на једноставан начин. "Косовски мит је константа српске историје и проблем те историје, и уопште модернизације и реформе у Србији, је непостојање једног модерног или постмодерног мита, који би косовски мит учинио једном врстом традиције, која је једном заувек архивирана".