Студенти се јако плаше да говоре о миту

Истраживањe перцепције корупције у Новом Саду радили смо на Филозофском и на Медицинском факултету. На филозофском смо истраживали проблем евалуације, а на медицинском проблем мита.

Евалуација је процес у којем студенти на крају семестра или на крају школске године путем анкете оцењују квалитет студијског програма, литературе, рад професора и асистената... Проблем са евалуацијом је у томе што многи студенти не попуњавају анкетне упитнике, па изостају репрезентативна мишљења. На питање зашто у том процесу не учествују, они одговарају да се резултати нигде не објављују, као што је предвиђено, и да не виде ефекте тог оцењивања.

Уочено је и то да мало који професор има оцену испод 8,5, јер у анкетама учествују студенти који „не би да се замерају”, а изјашњавање је анонимно. Тешкоће са евалуацијом имају готово сви факултети. Њен циљ би требало да буде да се добију резултати који ће послужити за унапређење целог процеса високог образовања. Требало би да постоје санкције и похвале, при чему студенти сматрају да је за наставнике који добијају високе оцене сасвим довољна јавна похвала, а када је реч о санкцијама најчешће се опредељују за јавну критику или да се то на неки начин одрази на висину плате, јер је њихова обавеза да свој посао раде квалитетно и одговорно.

Што се истраживања мита тиче, испоставило се да се студенти Медицинског факултета јако плаше да о томе говоре. Анкетирано је 80 студената, а у фокус групи, у оквиру које смо разговарали о овој теми, било је њих десеторо. Студенти су у великој мери потврдили да постоји мито на факултету, међутим да се новац не даје директно професору, већ неком другом запосленом. Рекли су да су то предмети који носе већи број бодова и самим тимпредстављају услов за упис у наредну годину. Такође, и да студенти знају који испит колико кошта. Али кад смо дошли до цене испита и, можда, помињања предмета и професора, нису желели о томе много да говоре. На питање коме би они пријавили мито, у највећем броју одговарају да не би пријавили никоме или евентуално професору с којим ближе сарађују, шефу одсека и слично. Нису помињали управу факултета или неке друге надлежне.

У фокус групи студенти су говорили о санкцијама за мито, при чему су били блажи према студентима него према професорима, за које су сматрали да треба да сносе строже санкције, попут суспензија или чак отказа. Учешће студената у корупцији правдају чињеницом да наставници држе предавања по старом систему, не уважавајући парадигму „студент у центру учења”,а систем бодовања и оцењивања се мења, па наводно зато траже „друге могућности”. Међутим, код професора који квалитетно и одговорнораде свој посао никада не би покушали да се служе митом, нити за то има потребе. Што се технике подмићивања тиче, она се не своди на то да студент некоме са факултета да 300 евра и да му се аутоматски упише оцена у индекс. Углавном се унапред добије тест, ако се ради о писменом делу испита, или испитна комбинација за усмени део испита.

На универзитету постоје и други облици корупције: приликом уписа на поједине факултете, за доделу места у студентском дому, али је фокус на Универзитету Новом Саду био на проблемима евалуације и мита. Проблем мита истраживали смо намедицинском,јер смо у разговору с колегама закључили да је тај проблем код медицинара евидентан, и то вероватно због тежине факултета, а и због тога што је у здравству корупција и иначе веома изражена, што се вероватно преноси и на систем образовања. На Медицинском факултету студирају имнога деца лекара, запослених у медицинским центрима, или на самом факултету, тако да је, бар према ономе што су рекли студенти, за такве студирање лакше. Наводно им се ,,гледа кроз прсте”, на неке испите излазе само формално... Све то објашњавају и чињеницом да је медицина врло тражено и исплативо занимање.

Овакво истраживање дало је оквире проблема и поставило специфичне дијагнозе. Студентски парламенти имају резултате који им могу послужити као некакав инструмент у борби са уоченим проблемима, али како није у питању проблем једне институције, већ целог система, за конкретна решења неопходна је подршка академске заједнице, надлежних институција, али и друштва у целини.

Студенткиња Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, сарадница у истраживању Београдске отворене школе