Studenti se jako plaše da govore o mitu

Istraživanje percepcije korupcije u Novom Sadu radili smo na Filozofskom i na Medicinskom fakultetu. Na filozofskom smo istraživali problem evaluacije, a na medicinskom problem mita.

Evaluacija je proces u kojem studenti na kraju semestra ili na kraju školske godine putem ankete ocenjuju kvalitet studijskog programa, literature, rad profesora i asistenata... Problem sa evaluacijom je u tome što mnogi studenti ne popunjavaju anketne upitnike, pa izostaju reprezentativna mišljenja. Na pitanje zašto u tom procesu ne učestvuju, oni odgovaraju da se rezultati nigde ne objavljuju, kao što je predviđeno, i da ne vide efekte tog ocenjivanja.

Uočeno je i to da malo koji profesor ima ocenu ispod 8,5, jer u anketama učestvuju studenti koji „ne bi da se zameraju”, a izjašnjavanje je anonimno. Teškoće sa evaluacijom imaju gotovo svi fakulteti. Njen cilj bi trebalo da bude da se dobiju rezultati koji će poslužiti za unapređenje celog procesa visokog obrazovanja. Trebalo bi da postoje sankcije i pohvale, pri čemu studenti smatraju da je za nastavnike koji dobijaju visoke ocene sasvim dovoljna javna pohvala, a kada je reč o sankcijama najčešće se opredeljuju za javnu kritiku ili da se to na neki način odrazi na visinu plate, jer je njihova obaveza da svoj posao rade kvalitetno i odgovorno.

Što se istraživanja mita tiče, ispostavilo se da se studenti Medicinskog fakulteta jako plaše da o tome govore. Anketirano je 80 studenata, a u fokus grupi, u okviru koje smo razgovarali o ovoj temi, bilo je njih desetoro. Studenti su u velikoj meri potvrdili da postoji mito na fakultetu, međutim da se novac ne daje direktno profesoru, već nekom drugom zaposlenom. Rekli su da su to predmeti koji nose veći broj bodova i samim timpredstavljaju uslov za upis u narednu godinu. Takođe, i da studenti znaju koji ispit koliko košta. Ali kad smo došli do cene ispita i, možda, pominjanja predmeta i profesora, nisu želeli o tome mnogo da govore. Na pitanje kome bi oni prijavili mito, u najvećem broju odgovaraju da ne bi prijavili nikome ili eventualno profesoru s kojim bliže sarađuju, šefu odseka i slično. Nisu pominjali upravu fakulteta ili neke druge nadležne.

U fokus grupi studenti su govorili o sankcijama za mito, pri čemu su bili blaži prema studentima nego prema profesorima, za koje su smatrali da treba da snose strože sankcije, poput suspenzija ili čak otkaza. Učešće studenata u korupciji pravdaju činjenicom da nastavnici drže predavanja po starom sistemu, ne uvažavajući paradigmu „student u centru učenja”,a sistem bodovanja i ocenjivanja se menja, pa navodno zato traže „druge mogućnosti”. Međutim, kod profesora koji kvalitetno i odgovornorade svoj posao nikada ne bi pokušali da se služe mitom, niti za to ima potrebe. Što se tehnike podmićivanja tiče, ona se ne svodi na to da student nekome sa fakulteta da 300 evra i da mu se automatski upiše ocena u indeks. Uglavnom se unapred dobije test, ako se radi o pismenom delu ispita, ili ispitna kombinacija za usmeni deo ispita.

Na univerzitetu postoje i drugi oblici korupcije: prilikom upisa na pojedine fakultete, za dodelu mesta u studentskom domu, ali je fokus na Univerzitetu Novom Sadu bio na problemima evaluacije i mita. Problem mita istraživali smo namedicinskom,jer smo u razgovoru s kolegama zaključili da je taj problem kod medicinara evidentan, i to verovatno zbog težine fakulteta, a i zbog toga što je u zdravstvu korupcija i inače veoma izražena, što se verovatno prenosi i na sistem obrazovanja. Na Medicinskom fakultetu studiraju imnoga deca lekara, zaposlenih u medicinskim centrima, ili na samom fakultetu, tako da je, bar prema onome što su rekli studenti, za takve studiranje lakše. Navodno im se ,,gleda kroz prste”, na neke ispite izlaze samo formalno... Sve to objašnjavaju i činjenicom da je medicina vrlo traženo i isplativo zanimanje.

Ovakvo istraživanje dalo je okvire problema i postavilo specifične dijagnoze. Studentski parlamenti imaju rezultate koji im mogu poslužiti kao nekakav instrument u borbi sa uočenim problemima, ali kako nije u pitanju problem jedne institucije, već celog sistema, za konkretna rešenja neophodna je podrška akademske zajednice, nadležnih institucija, ali i društva u celini.

Studentkinja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, saradnica u istraživanju Beogradske otvorene škole