Рулети се врте, прописи се чекају

Картање за столом са зеленом чојом и окушавање среће на рулету требало би јасније и детаљније регулисати зарад борбе против стварања зависника и црног тржишта, захтев је удружења приређивача игара на срећу „Јакта” које предлаже и израду стратегије о играма на срећу. Одговарајући на апел „Јакте”, Пореска управа у саставу Министарства финансија, у чијој су надлежности игре на срећу, одговара да тражена „стратегија одговорног коцкања” и „правила везана за стандарде” нису термини који познаје закон.

На тврдње „Јакте” да су Србији неопходна јасна правила игре јер је сива зона двапут већа од легалне и да би стратегија решила однос државе према кладионицама, у Пореској управи кажу:

– „Стратегија одговорног коцкања” и „правила везана за стандарде” нису регулисани важећим законским одредбама о играма на срећу.

Рад коцкарница и кладионица регулисан је Законом о играма на срећу из 2011, али приватни кладионичари окупљени у поменутој асоцијацији сматрају да тржиште није довољно регулисано. Иако постоји закон, кажу они, нема – подзаконских аката.

Мирјана Аћимовић, председница „Јакте”, каже да се и поред новог закона користе стари подзаконски прописи. Тако, тврди она, и поред законске одредбе да апарати не смеју бити старији од годину дана, поједини кладионичари користе „рупе у закону” и ипак добијају дозволу за старије апарате.

– Користе се стари прописи јер нема нових. Тако се апарати за игре на срећу и даље анализирају у лабораторијама које испитују и кућне апарате, а судије не могу да осуде људе који су ухваћени са „дивљим” апаратима – додаје Аћимовићева.

На бољу регулацију тржишта позвала је и Унија послодаваца Србије, док Пореска управа тврди да се на томе већ ради.

– Формирана је Радна група и у току је израда подзаконских прописа предвиђених овим законом.

Закон из 2011. године забрањује малолетницима улазак у кладионице и одређује друштвену одговорност приређивача игара на срећу. Због тога запослени у коцкарницама пролазе кроз обуку после које би требало да препознају зависнике од коцке и играче у алкохолисаном стању. У кладионицама углавном истичу да сарађују са психијатрима који лече зависнике од коцкања, о чијем се тачном броју у Србији не зна.

Раде Каран, директор Удружења приређивача игара на срећу, истиче да је за његову асоцијацију управо спорно то што законски није регулисано шта све укључује одговорност у борби против патолошког коцкања.

– Друштвена одговорност прописана је законом и ми две године спроводимо пројекат превенције са стручњацима Специјалне болнице за болести зависности у Драјзеровој у оквиру којег смо обучили 2.000 запослених. Оно што држава треба даље да уради је да детаљно уреди како та борба треба да се спроведе – сматра Каран.

Он подсећа да одговорност за даљу регулацију борбе против зависности, по закону, лежи у Министарству здравља.

----------------------------------------------

Онлајн бацање коцкица

Психијатри упозоравају да је све већи број онлајн коцкара као и да су деца и млади под највећим ризиком да се „навуку” на кладионице на интернету. Раде Каран истиче да су подзаконски акти хитно потребни у сфери онлајн клађења.