Србија корак ближе Јужном току

Усвајањем Предлога закона о међународном цевоводу за руски гасовод „Јужни ток”, који је прекјуче добио зелено светло владе, још једном је јасно речено да нема места сумњи да овај гасовод неће почети да се гради у Србији о чему се последњих дана спекулише у јавности, потврдио је јуче за „Политику” Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”.

– На овај начин је потврђено да је ово и дефинитивно пројекат од националног интереса, а подигнут је и степен поверења у сарадњи Русије и Србије, односно „Гаспрома” и „Србијагаса”. Самим тим законом је повећан и степен извесности да ће се гасовод сигурно градити, објаснио је Бајатовић.

Осим што ће убрзати поступак експропријације, овај закон лекс специјалис, убрзаће поступак добијања еколошких и грађевинских дозвола.

– До сада је уложено више од 30 милиона евра у деминирање, геодетске радове, предстоји расписивање тендера за набавку цеви и компресорских станица, након чега се улази у пројектовање, објаснио је Бајатовић.

Упитан да ли је обезбеђен новац за почетак градње, он каже, да ако се другачије не договори, да ће се све финансирати руским капиталом и да је овде реч о пројектном финансирању. Размишља се да 30 одсто пара буде у кешу, а остало да се покрије кредитима. Прво се мора ићи на докапитализацију заједничке фирме „Јужни ток Србија” регистроване у Швајцарском граду Цугу. Русија, као власник 51 одсто у заједничкој фирми је са своје стране уплатила новац за ову фирму, „Србијагас” то треба ускоро да уради, каже он.

Бајатовић јуче није хтео да лицитира с новим датумом за почетак градње „Јужног тока” кроз Србију истакавши да се ова недеља не разликује од следеће и да су све припремне радњу за почетак градње у току, баш као да се гасовод и ради.

Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже да доношење закона значи да власник парцеле преко које ће бити положене цеви, или ће се градити компресорска станица, не може да разреже цену по којој ће уступити земљу, него је та цена законом прописана.

– Дакле, неће се поновити случај Колубаре када је у питању експропријација земљишта. Неће бити злоупотреба, јер су цене већ прописане у зависности од категорије земљишта. Преговарање са власницима земљишта уме да се одужи, јер они држе цену, па оно што иначе кошта по 2.000 или 3.000 евра процене на 25.000 евра. Тога више неће бити, јер је донет такав закон, истиче Вулетић.

Упитан да ли се зна колико је тих парцела, с обзиром на то да се помиње цифра од око 50.000, Вулетић каже, да их је пет и шест пута више, јер је цела Србија тако испарцелисана да их има много и зато је додатно добро што је овакав закон донет.

Важно је да се зна да се питање експропријације земљишта у овом случају односи искључиво на градњу компресорских станица (има их две, више блок станица и станица такозваних чистача). На остатак земљишта преко којих ће се градити „Јужни ток” важи право коришћења преко територије преко које ће цеви бити положене, што значи да онај ко је власник те земље наставља да је обрађује, сеје пшеницу, као и пре него што је уступио ову земљу.

Деоница гасовода „Јужни ток” кроз Србију биће дуга око 410 километара, у првој фази требало би да донесе нашој земљи приходе од око 200 милиона евра, а вредност трасе тог гасовода кроз Србију процењена је на 1,7 милијарди евра.