Реконструкција Трезора националне библиотеке

У Народној библиотеци Србије следеће недеље почињу припремни радови на реконструкцији и опремању Трезора националне библиотеке, најавио је јуче директор ове установе Дејан Ристић. У поменутом Трезору Одељења за археографију налази се најдрагоценија збирка средњовековних рукописа у нашој држави. Реконструкција би требало да буде завршена до краја године, а цена свих радова износи близу 10 милиона динара.

Начелник одељења за заштиту, рестаурацију и конзервацију НБС Жељко Младићевић наглашава да досадашњи услови за чување грађе нису на одговарајућем нивоу – температура у трезору нешто је виша од дозвољене, због специфичног система грејања свих просторија и депоа ове установе; у одређеним периодима године, услед повећане влажности плесни нападају папирне рукописе, а температура и дневна светлост убрзавају старење папира. Младићевић помиње да постоје проблеми и са полицама за чување књига, које су почеле да рђају, као и са смештајем грађе.

Као што је „Политика” већ писала, депои Народне библиотеке имају ограничен капацитет а нова грађа стално пристиже. После реконструкције простор ће бити функционалнији, са оптималним условим за чување грађе, видео-надзором, климом и противпожарном заштитом.

Начелница Одељења за археографију Татјана Суботин-Голубовић

наглашава да се у трезору чува збирка 307 рукописа настајалих од краја 12. века до краја 18. века. Ту су Београдски паримејник, Зборник попа Драгојла, Призренски препис Душановог законика, и остали вредни списи. Поред српске збирке, у трезору се налазе и грчки фрагменти, као и мала збирка изузетно вредних етиопских рукописа. На истом месту било је чувано и Мирослављево јеванђеље док није пренето у Народни музеј у Београду.

Подносећи извештај о раду Народне библиотеке у претходној години, директор Дејан Ристић је нагласио да је са око 300.000 корисника и посетилаца ова установа била најпосећенија институција у Србији у претходној години. Након паузе од 23 године, почето је са ревизијом фонда ове библиотеке; припремљено је за усвајање свих предвиђених 17 подзаконских аката из области библиотечко-информационе делатности и заштите старе и ретке библиотечке грађе, потписан протокол о сарадњи са Српском православном црквом, чиме је након скоро 40 година обновљена институционална сарадња (Библиотека Патријаршије СПЦ укључена је у систем узајамне каталогизације и отпочела је обрада личне библиотеке патријарха српског Павла).

У каталогизацију је такође укључена и Библиотека САНУ, потом је отпочела израда нове „Дигиталне Народне библиотеке Србије” у сарадњи са Математичким институтом САНУ, а основана је и Фондација НБС. Ристић додаје да је Унеско први пут подржао реализацију пројекта који су осмислили стручњаци Института за молекуларну биологију и генетичко инжењерство, Биолошког факултета Универзитета у Београду и националне библиотеке, који се односи на микробиолошку заштиту средњовековних рукописа, што Унеско суфинансира са 24.700 долара.

Национална библиотека Србије укључила се у међународне пројекте „Cendari” и „WorldRemembers”, а први пут је успостављена и сарадња са националним библиотекама Белгије, Холандије, Финске, Грчке, Лихтенштајна, Луксембурга, Израела, Јужне Африке, Кубе. Почела је кампања „Повратак књиге на Косанчићев венац” с циљем да Народна библиотека буде на две локације, а почетак ових радова очекује се у току 2013. године.

Ристић је подсетио и да су основане две библиотеке Срба у дијаспори, у Мостару и Никшићу, као и да је уметничка збирка националне библиотеке обогаћена делима Петра Омчикуса, Миодрага Б. Протића, Милана Цилета Маринковића, Миодрага Бате Кнежевића и других, а преузети су легати Десанке Максимовић, Миодрага Бате Кнежевића, Рајка Максимовића...

М. Сретеновић