Rekonstrukcija Trezora nacionalne biblioteke

U Narodnoj biblioteci Srbije sledeće nedelje počinju pripremni radovi na rekonstrukciji i opremanju Trezora nacionalne biblioteke, najavio je juče direktor ove ustanove Dejan Ristić. U pomenutom Trezoru Odeljenja za arheografiju nalazi se najdragocenija zbirka srednjovekovnih rukopisa u našoj državi. Rekonstrukcija bi trebalo da bude završena do kraja godine, a cena svih radova iznosi blizu 10 miliona dinara.

Načelnik odeljenja za zaštitu, restauraciju i konzervaciju NBS Željko Mladićević naglašava da dosadašnji uslovi za čuvanje građe nisu na odgovarajućem nivou – temperatura u trezoru nešto je viša od dozvoljene, zbog specifičnog sistema grejanja svih prostorija i depoa ove ustanove; u određenim periodima godine, usled povećane vlažnosti plesni napadaju papirne rukopise, a temperatura i dnevna svetlost ubrzavaju starenje papira. Mladićević pominje da postoje problemi i sa policama za čuvanje knjiga, koje su počele da rđaju, kao i sa smeštajem građe.

Kao što je „Politika” već pisala, depoi Narodne biblioteke imaju ograničen kapacitet a nova građa stalno pristiže. Posle rekonstrukcije prostor će biti funkcionalniji, sa optimalnim uslovim za čuvanje građe, video-nadzorom, klimom i protivpožarnom zaštitom.

Načelnica Odeljenja za arheografiju Tatjana Subotin-Golubović

naglašava da se u trezoru čuva zbirka 307 rukopisa nastajalih od kraja 12. veka do kraja 18. veka. Tu su Beogradski parimejnik, Zbornik popa Dragojla, Prizrenski prepis Dušanovog zakonika, i ostali vredni spisi. Pored srpske zbirke, u trezoru se nalaze i grčki fragmenti, kao i mala zbirka izuzetno vrednih etiopskih rukopisa. Na istom mestu bilo je čuvano i Miroslavljevo jevanđelje dok nije preneto u Narodni muzej u Beogradu.

Podnoseći izveštaj o radu Narodne biblioteke u prethodnoj godini, direktor Dejan Ristić je naglasio da je sa oko 300.000 korisnika i posetilaca ova ustanova bila najposećenija institucija u Srbiji u prethodnoj godini. Nakon pauze od 23 godine, početo je sa revizijom fonda ove biblioteke; pripremljeno je za usvajanje svih predviđenih 17 podzakonskih akata iz oblasti bibliotečko-informacione delatnosti i zaštite stare i retke bibliotečke građe, potpisan protokol o saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom, čime je nakon skoro 40 godina obnovljena institucionalna saradnja (Biblioteka Patrijaršije SPC uključena je u sistem uzajamne katalogizacije i otpočela je obrada lične biblioteke patrijarha srpskog Pavla).

U katalogizaciju je takođe uključena i Biblioteka SANU, potom je otpočela izrada nove „Digitalne Narodne biblioteke Srbije” u saradnji sa Matematičkim institutom SANU, a osnovana je i Fondacija NBS. Ristić dodaje da je Unesko prvi put podržao realizaciju projekta koji su osmislili stručnjaci Instituta za molekularnu biologiju i genetičko inženjerstvo, Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i nacionalne biblioteke, koji se odnosi na mikrobiološku zaštitu srednjovekovnih rukopisa, što Unesko sufinansira sa 24.700 dolara.

Nacionalna biblioteka Srbije uključila se u međunarodne projekte „Cendari” i „WorldRemembers”, a prvi put je uspostavljena i saradnja sa nacionalnim bibliotekama Belgije, Holandije, Finske, Grčke, Lihtenštajna, Luksemburga, Izraela, Južne Afrike, Kube. Počela je kampanja „Povratak knjige na Kosančićev venac” s ciljem da Narodna biblioteka bude na dve lokacije, a početak ovih radova očekuje se u toku 2013. godine.

Ristić je podsetio i da su osnovane dve biblioteke Srba u dijaspori, u Mostaru i Nikšiću, kao i da je umetnička zbirka nacionalne biblioteke obogaćena delima Petra Omčikusa, Miodraga B. Protića, Milana Cileta Marinkovića, Miodraga Bate Kneževića i drugih, a preuzeti su legati Desanke Maksimović, Miodraga Bate Kneževića, Rajka Maksimovića...

M. Sretenović