Заточеници 27. спрата

У три двадесетседмоспратне зграде на Коњарнику, Рудо 1, 2 и 3, станује око две хиљаде Београђана. Нажалост, у једној од њих (Рудо 3) лифт који је станаре превозио до 27. спрата не ради три године, а теретни лифт који иде само до 23. спрата не ради већ два месеца. Остала два лифта раде до шеснаестог спрата, а одатле су степенице једини пут ка вишим етажама.
Хитна помоћ, поштари, мајстори, носачи, према речима станара последње етаже, за последњих шездесет дана нису ниједном дошли до њихових станова. Писма и препоручене пошиљке завршавају у сандучићима, кућни уређаји остају непоправљени, а здравље времешних станара последњих спратова препуштено је случају.
– Као да живим на другој планети, а не у главном граду, тако се осећам – говори Љубица Селаковић, педесетшестогодишња пензионерка из стана 274 на 27. спрату. – Откад се теретни лифт покварио, нисам изашла напоље. Снаја ми помаже тако што ми купује намирнице, лекове. Ипак, није то живот, када се у сопственом стану осећаш као затвореник – казује Селаковићева, која има проблема са крвним притиском. Док је радио "теретњак" долазила је Хитна помоћ чији су је лекари спуштали од 27. до 23. спрата у гуменој торби. Сада не би могли ни то, јер би 65. годишњу Љубицу медицинска екипа на рукама морала да спушта једанаест спратова.

– Комшије са "двадесет петог" спуштају колица са бебом од неколико месеци низ степенице до 16. спрата. Мој трогодишњи унук не зна да лифт који је некада возио до 27. етаже уопште постоји. Страшно, ипак је ово 21. век – разочарана је Селаковићева.

Стеван Рајчевић (45), председник Скупштине станара зграде, објашњава да су спремни да сарађују са надлежнима како би се овај проблем што пре решио.

– За три месеца сам прешао око 80.000 степеника. Следеће године је Олимпијада у Пекингу и озбиљно размишљам да се пријавим – успео је да се нашали у нимало једноставној ситуацији Рајчевић, станар са 27. спрата.