Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бог Анда у опасности

Бог Анда у опасности
Фестивал у провинцији Кочабамба у Перуу: спорна традиција (Фото Ројтерс)

Лима – Постављање гигантског кондора на леђа разјареног бика је главни део андског фестивала који се слави у Перуу, али све више људи забринутих за будућност угрожене врсте захтева да се од те традиције одустане, извештава Ројтерс

Закон који је овог месеца представљен Конгресу има за циљ да успори забрињавајуће смањивање популације андских кондора, једне од највећих птица-летелица, на које упозоравају научници и еколози.

Кондори, који распон крила до три метра користе да сатима без престанка лете користећи струје топлог ваздуха, миленијумима су важан део културе у Андима.

Закон који је поднео један посланик уз подршку званичника провинције познате по кондорима, предвиђа програм заштите, кондоре проглашава за национално благо и предвиђа затворске казне од три до пет година за хватање или убијање ове птице.

Он посебно циља на традиционални фестивал „Јавар“, иако не постоје прецизна статистика или научна евиденција о томе да ли се кондори озледе током славља.

У андској верзији шпанске кориде, ритуал предвиђа да се кондор, симбол домородачког народа, веже за леђа разјареног бика који репрезентује шпанске колонизаторе.

Иако је прерано рећи да ли ће закон бити усвојен, свакако ће покренути расправе да ли зарад заштите кондора треба одустати од важне перуанске традиције која има много присталица.

Током фестивала „Јавар“, који се сваке године одржава у тридесетак градова на јужним ободима перуанских Анда, становници круже око бика који је разљућен због кондора на леђима.

Учесници тврде да предузимају све да заштите кондора пре него што га ослободе јер његове озледе или смрт доносе злу срећу читавом месту.

Један од предлагача закона, Елмер Сасерес, који је први човек провинције Кајлома у планинској области Арекипа, тврди да је то објашњење наивно.

„Они стају на птицу, вуку њена крила, везују је за бика који скаче. Уколико не угине тада, он трауматизован одлети да би угинуо негде другде“, каже Сасерес. „То је болесна традиција а људе који у њој учествују требало би ставити у затвор.“

Јури Ортиз де Зевалос, који хвата кондоре а сада је градоначелник једног месту у региону Апуримака, такође је забринут због смањења броја кондора.

„Када сам био млад могли смо да видимо да се 20, 30 чак и 40 кондора окупи на месту где смо им поставили храну. Данас их је можда 15–20“, каже он додајући да је фестивал ипак безразложно оптужен. „Никада нисам видео да је неки кондор угинуо.“

Опстанак кондора у Перуу угрожен је и уништавањем њиховог хабитата, пре свега великим рударским пројектима, али и трговином њиховим перјем.

Нема поузданих података колико кондора живи у перуанским Андима јер научници кажу да нису обављена неопходна истраживања.

Хосе Антонио Очоја, биолог са југа Перуа који ради са зоолошким друштвом у Франкфурту, каже да сва расположива евиденција наговештава алармантан пад и садашњу популацију кондора процењује на не више од 500.

„Перу антитуарино”, група за заштиту права животиња која ради на забрани кориде, саопштила је да би фестивал „Јавар“ могао да искорени птицу која има тако централно место у култури Анда.

Кондори су статус узвишених бића у Андима имали и пре настанка царства Инка. Један 135 метара дуг приказ кондора је најпознатији мистериозни гигантски објекат подигнут у перуанској пустињи пре више од 1.500 година. Верује се да су пећинске слике кондора у борби у рушевинама империја Инка у Мачу Пикчу биле олтари у светим храмовима.

Заједница андских кондора, који у једном дану могу да прелете до 160 километара, међусобно је повезана планинама од Аргентине до Венецуеле, али како се појединачне групе више не интегришу, постоји дугорочна опасност генетске дегенерације.

Кондори се репродукују тек од пете године, а женке полажу једно до два јаја по забитим кањонима тек сваке друге године.

И док су кондори све угроженији, многи људи који говоре старим кечуа језиком и данас га сматрају светим. „Кондор је бог Анда. Пре него што га ухватимо за фестивал морамо да му дамо понуде и пренесемо наше жеље“, каже Ортиз де Зевалос.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.