У сенци Волта Дизнија

Специјално за "Политику"
Беч – Волту Дизнију, оцу бесмртних цртаних јунака са којима последњих шездесет година одрастају деца широм света, аутоматски се приписују све творевине везане за мултимилијардерску заоставштину која носи његово име. Оно што се премало спомиње јесте да је Дизни уз себе имао тим цртача који су заувек променили свет стрипова и цртаних филмова, а чији је таленат и преданост послу успео добро да уновчи.

У Музеју карикатуре смештеном у аустријском градићу Кремсу у току је изложба посвећена Карлу Барксу, творцу Патковграда и његових познатих становника: Паје Патка (онаквог каквим га данас познајемо) Раје, Гаје и Влаје, Проке Проналазача, Булдога, Баје Патка, Пате, Маге Врачевић и многих других пернатих јунака. Куратори изложбе у Кремсу су легенда аустријске карикатуре Манфред Деикс и контроверзни уметник аустријско-ирског порекла Готфрид Хелнвајн.

Премијерно помињање имена Паје Патка у Авантурама Микија Мауса (1931) пролази неспектакуларно: "Мики има пуно пријатеља... Хорација, Белку и Пају Патка." Пролазе још три године пре него што његово име добија конкретан лик: аниматори Дизни студија Арт Бабит и Дик Хумер креирају за филм "Мала мудра кокошка" (1934) прву верзију Паје Патка. Међутим, на најпознатијој патки на свету је од момента њеног првог појављивања  извршен добар део "хируршких захвата". Откако је Карл Баркс почео да ради на његовом имиџу, Паји се скратио врат, кљун му је постао четвртастији, глава облија, а на шакама је добио прсте. "Очовечавање" патке није текло само визуелним прилагођавањем њене физиономије људској – она је децу највише освојила својом ћудљивом нарави. За разлику од стално "доброг" Микија, Паја Патак зна да изгуби нерве, ленштина је, наиван и далеко од непогрешивог; такорећи први јунак Дизнијеве радионице који одступа од родитељских правила лепог понашања, а да није негативац. 

По избијању Другог светског рата, Баркс даје отказ и окушава се као одгајивач пилића у Калифорнији, а паралелно ради као слободни цртач. Почетком 1940. издавачи долазе до закључка да би цртане фигуре из филмова могле допрети до много шире публике претварањем у стрип-јунаке, и крећу да регрутују афирмисане аниматоре. На основу послатог сценарија за један неостварени филм о Паји Патку и његовим нећацима, Баркс почиње са интензивним радом на новом концепту "заједнице патки" заједно са Џеком Ханом, колегом-аутором из Дизни студија. Барксу је поред самог сценарија понуђена и слобода мењања садржаја. Епизода названа "Благо пирата" појављује се 1942. у деветом броју часописа "Фор колор комикс" реномираног издавача Вестерн паблишинг.

Баја Патак, Пајин богати а шкрти ујак, појављује се тек 1947. у причи "Божић на медвеђој планини", али веома брзо почиње да дели главну улогу са својим славним нећаком. И, наравно, тамо где је пуно новца, ту су и опаки лопови – Булдози се појављују у Патковграду годину дана касније.

Интересантан податак је да Баркс све до своје позне старости никада није напустио САД и да су све његове пачије авантуре по белом свету биле инспирисане чланцима из Националне географије или туристичких часописа, вестима и документарним телевизијским филмовима.

Током двадесет четири године рада за студио Дизни, Баркс је исцртао 6.215 табака стрипова, 190 насловних страница и 396 сценарија, од чега је сачувано свега 200 цртежа и неколико насловних страна. Разлог за то је сасвим баналан: давних 1950-их нико није ни сањао да ће стрипови намењени масовном конзумирању једнога дана добити на цени. У време у којем се објављивало и по двадесет серија недељно, оригинали су заузимали драгоцени простор. Паја Патак се протеклих неколико деценија претворио у машину за прављење новца, а цене Барксових цртежа пењу се и до петоцифрених износа.