Обележен Дан сећања на жртве холокаустa

У Србији је јуче обележен Међународни дан сећања на холокауст централном државном комеморативном церемонијом на Старом сајмишту у Београду, а на дан када је пре 68 година ослобођен најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи – Аушвиц-Биркенау, пренео је Танјуг.

Централна државна церемонија одржана је на Старом сајмишту полагањем венаца и одавањем почасти жртвама холокауста, а председник Скупштине Србије Небојша Стефановић поручио је да овај дан мора да буде позив на памћење јер су многи брутални злочини остали без казне, покајања и обележја. „Монструозни план уништења целог јеврејског народа, али и припадника других народа, обавезује нас да стално едукујемо младе и истичемо различитости, као нешто што спаја људе у нади да се таква зла никад више неће поновити”, нагласио је Стефановић.

Он је указао да се од заборава морају сачувати и злочини над Србима у Другом светском рату – концентрациони логори, депортације, масовна погубљења, прогони, насилна покрштавања и други злочини.

„Сећамо се и Аушвица, Јасеновца, жртава у Новом Саду, Јајинцима, Старом сајмишту, сећамо их се с великом тугом”, рекао је Стефановић. Председник Скупштине града Београда Александар Антић поновио је да ће град у сарадњи с Републиком наставити активности на изградњи меморијалног комплекса „Старо сајмиште”. „Остајемо одлучни у идеји да предложимо Републици доношење закона о формирању меморијалног комплекса који би био неопходан предуслов јер на основу њега можемо да прогласимо јавни интерес и да уђемо у решавање имовинско-правних послова на том подручју, да урбанистички решимо сва спорна питања и да коначно заједно кренемо у изградњу меморијалног комплекса”, рекао је Антић.

Он је новинарима, после полагања венца на Споменик жртвама холокауста, рекао да такав меморијални комплекс треба да буде „једно тужно место сећања на велику жртву коју је и Београд и цела Србија дала током Другог светског рата”.

Председник скупштинског Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Мехо Омеровић поручио је да страдање Јевреја мора бити опомена свима на покушаје, каквих и данас има, за рехабилитацију фашиста. Омеровић је, у изјави достављеној Танјугу, истакао да је на Дан сећања на холокауст посебно важно подсетити се свих злочина које су починили они који су замислили да се истребе читави народи. „Страдање Јевреја, сећање на логоре смрти мора бити и опомена свима нама на покушаје каквих има у последње време и код нас за рехабилитацију фашиста и оних који су чинили злочине”, истакао је Омеровић.

Међународни дан сећања на жртве холокауста обележен је у Зрењанину полагањем венаца на спомен-плочу постављену у Јеврејској улици, на месту где се до рушења 1941. налазила синагога.

У име града Зрењанина венце су положили и одали почаст страдалим Јеврејима заменици градоначелника Зрењанина Дарко Каран и Давид Димчић, као и представници Јеврејске општине и Лиге социјалдемократа Војводине. Фашисти су велелепну синагогу срушили убрзо после окупације Зрењанина, тадашњег Петровграда, у пролеће 1941. године. Из тог банатског града крајем августа 1941. године Бегејом је насилно одвезено око 1.300 Јевреја на пут без повратка – у нацистичке логоре смрти.

Међународни дан сећања на жртве холокауста установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација.

----------------------------------------------------

Помен жртвама Велике рације

Бечеј – На ушћу Великог бачког канала у Тису јуче је одржана комеморација жртвама крвавог пира мађарских фашиста над цивилним становништвом јужне Бачке, током јануара 1942. године. На том месту је погубљено и бачено у воду око 400 мештана Бечеја и околних села, углавном Срба, Јевреја и Рома, чиме се број жртава овог зликовачког похода хортијеваца попео на 13.000. Рација је започета 4. јануара у Чуругу, па се наставила у Жабљу, Госпођинцима, Локу, Шајкашу, Мошорину, Темерину, Новом Саду, Србобрану, да би на Савиндан била окончана у Бечеју.

Помену покрај монументалног споменика присуствовали су представници локалне самоуправе, јеврејских заједница, Националног савета Рома, општинских организација Савеза бораца, пензионера, синдиката, политичких партија, Српске православне цркве, као и велики број житеља овог дела Бачке.

– Жртве Велике рације у Бечеју немају ни гробно место где би њихови потомци могли да им одрже парастос и молитву за покој душе. Имају само овај споменик, реку Тису, наша сећања и завет да их нећемо никада заборавити, у нади да се овакав погром више никада и никоме не догоди. Јер, мржња се мржњом не може победити – поручио је, поред осталог, пред окупљеном масом света председник општине Бечеј Вук Радојевић.

П. К.