Градитељ коцкастог царства

Док их дворска дама посматра са терасе палате, витезови у подножју куле укрстили су мачеве у борби за њену наклоност. Мало даље је сцена из савременог градског живота са мноштвом људи и зграда. Преко пута – авион који чека да се путници укрцају... Ове и многе друге сценографије, делићи су света Владе Боторића, тридесетогодишњег Београђанина, који више од двадесет година склапа своје царство од лего коцкица.

– У детињству сам имао и друге играчке које су ми заокупљале пажњу и време, али се ништа није могло мерити са коцкицама. Први комплет ми је мајка купила када сам имао четири године. Од њега је могао да се склопи авион. Избор није био случајан: обожавао сам летелице, маштао да постанем пилот – присећа се Влада.

Свој стан на Коњарнику Боторић од малена испуњава дворцима, утврђењима, кочијама, средњовековним градовима, али и кућама, викендицама, возилима и продавницама начињеним од коцкица. Не зна колико комплета укупно има, али процењује да их је више од седамдесет, мањих и већих. Само људских фигурица – такозваних чикица – има око три стотине.

– После двеста сам престао да бројим. Сви комплети су ми драги, и они стари неколико деценија, као и они које купујем данас. Занимљиво је то што се могу склапати коцкице настале још шездесетих, са овим најновијим. Уживање почиње већ када прочитам да ће бити лансиран нови лего комплет, траје док га набављам а нарочито док га склапам. Најбољи је осећај када нову тему усклађујем са већ постојећим амбијентом – каже Влада.

Признаје да је скупљање коцкица за наше услове одувек био скуп хоби, поготово што продавци у Србији прецењују њихову вредност. Зато се сналази преко интернета, или их набави када негде отпутује. Омиљени су му комплети са градовима и витезовима, али деси се да му пажњу привуку и колекције са ликовима из филмова или цртаћа, па у својој колекцији има и брод „Пирата с Кариба”.

Почетком деведесетих, када су уведене санкције многи су одустајали од сакупљања и било каквог хобија, јер су могли да их купе само од ретких накупаца по високим ценама.

– Средином деведесетих, било ми је тада 13 година, први пут сам звао управу „Лега” у Данској. Распитивао сам се да ли могу да ми пошаљу један сет до кога овде нисам могао да дођем. Одговор је био негативан, али сам неколико дана после, поштом добио нешто што је изазвало „буру” и изненађење у комшилуку – стигла ми је пошиљка директно из Данске. Послали су ми писмо у коме су биле слике фабрике, „Леголенда”, промотивни материјал у оригиналној фасцикли – присећа се Боторић.

Свако догађање у Београду које има везе са лего коцкицама Влада посети и подржава. Иако је темељно упућен у њихов историјат и колекције, и њему се деси да сазна нешто ново. Своје коцкасто царство до сада није приказивао у јавности. Каже да је више усредсређен на то како да „поставка” не заузме баш читав стан. Места понестаје, а колекција се шири.

– Ове коцкице су мој неисцрпни извор доброг расположења. Пошто планирам да ускоро заснујем породицу с вољеном девојком, надам се да ћу љубав према овим играчкицама једног дана пренети на своју децу – истиче Влада Боторић.

--------------------------------------------------------

За дан до Данске и назад

За Владину колекционарску страст знају сви његови пријатељи, па у шали причају како и своје туристичке излете у иностранство бира по принципу: постоји ли у том граду продавница лего коцкица.

– Има у томе много истине. Волим да купујем у продавницама ван земље увек када ми финансијска ситуација дозволи. Недавно сам авионом путовао у Данску, само да бих купио нови комплет коцкица. Истог дана сам се вратио у Београд – уз осмех објашњава Влада.

--------------------------------------------------------

Корисне и за предавања на факултету

Влада Боторић је предавач на факултету и истраживач у областима тржишних комуникација и односа с јавношћу. Своју љубав према свету коцкица почео је да примењује и на предавањима. Неретко користи пример рада произвођача коцкица како би објаснио различите појаве у маркетингу и тржишним комуникацијама. Намера му је и да једно време проведе у Данској, постојбини лего коцкица, где би задовољство спојио с научним радом.

-------------------------------------------------------

Комплет који сања

Постоји сет коцкица (возић) из деведесете године, који Боторић није успео да набави.

– Сад је двадесет трећа година како чекам на тај комплет. Мајци је „умакао” док се вратила у канцеларију по чекове. Неко га је у међувремену видео у излогу и купио пре ње. На једној изложби коцкица у Београду прошле године, угледао сам тај комплет. Чекам повољну понуду неког ко је спреман да га прода, па да остварим и тај сан – каже Влада.