Тренер левице освојио Храдчане

Дан после изборне победе, нови чешки председник Милош Земан најавио је, како је дословце рекао, значајне промене у политичком животу земље – укључујући и протоколарне измене које би му омогућиле да има активнију улогу у политичком животу: „Председник није ни фикус, ни олеандер, улога му не може бити сведена на судбину биљке која у ћошку председничке палате чека да буде заливена“, рекао је Земан.

Популистички наступи новог председника Чешке Републике  - првог од поделе бивше државе Чеха и Словака у 1993. години и првог шефа државе кога је народ изгласао – нису изненадили бираче који су му омогућили убедљиву победу над ривалом грађанско-либералног блока, Карелом Шварценбергом.

Противници, али и присталице, описују Милоша Земана као прагматичара и популисту који се не устручава да поларише јавност, када год му се за то укаже прилика.

Анализа дуге каријере доајена чешке левице потврђује речено. Земан, некадашњи перспективни комуниста, избачен је из партије пошто се прикључио реформистима Прашког пролећа, 1968. године.

Земан, од 1989. године лидер социјалдемократа и премијер мањинске владе те странке, од 1998. до 2002, индиректно је „замољен“ да напусти странку. Као председнички кандидат у 2003. години, остао је без подршке његових посланика – тада је парламент гласао о новом шефу државе – због изјава које су поларисале не само чешку, већ и светску јавност.

Паушално је прогласио судетске Немце, протеране по свршетку Другог светског рата, али и оне који још увек живе у Чешкој, петом колоном Немаца. Бившег вођу Палестинаца Јасира Арафата упоредио је са Адолфом Хитлером. Новинаре је редовно називао хијенама, а политичаре из супротних лагера дегенерисаним квази-интелектуалцима.

Однос Земана према медијима и политичким противницима до данас се није променио. После добијених избора, нагласио је да је однео победу „упркос непримерено пристрасној уређивачкој политици идиота који контролишу 90 одсто журналије (стари, погрдни назив за булеварске медије)“. При том је упутио захвалницу и водећој странци грађанске левице, коју је својевремено напустио, али која га је овог пута подржала као заједничког кандидата левог блока. „Хвала бившим друговима на ,шамару’ из 2003. године... Без њих данас не бих паковао кофере за пресељење у Храдчане (председничка палата у Прагу)“.

По напуштању социјалдемократске партије (ЧССД),  Земан је основао нову странку грађанске левице и назвао је Странка грађанских права – Земановци. Поучен искуствима из епохе пређашњих чланстава, Земан је одбио да буде лидер странке и именовао се за – партијског тренера.

Политичари ЕУ су листом поздравили предстојеће усељење новог председника Милоша Земана у председничку палату на Храдчанима – дужност ће преузети 8. марта ове године. За разлику од свог претходника, Вацлава Клауса, Земан важи за политичара који подржава европске интеграције. На унутрашњем плану, међутим, шири се бојазан од нове поларизације. Земан, наравно, то не види тако: „Сада сам председник доњих (подређених) десет милиона од укупно десет и по милиона Чеха... Нећу бити добар председник само онима који то не заслужују – кумовима мафије и осталим паразитима који пију крв народу.“

Милош Казимировић