Последња шанса за бивше гиганте

Краљево – Не живи се од старе славе и давнашњег статуса индустријских гиганата као што су, све до деведесетих година, имали краљевачка Фабрика вагона и „Магнохром“. Уместо некадашње производње од хиљаду вагона и више од четири хиљаде запослених и, у „Магнохрому“, 140.000 тона произведених ватросталних опека и око пет хиљада радника ово су данас „радионице“. Истина, у Фабрици вагона ради 780 и у „Магнохрому“ 350 радника, али капацитети погона су запослени на кашичицу. Ради се мало, зарађује скромно, држава им не тражи дугове јер су у процесу реструктурирања, али томе се ближи крај. Шта после јуна 2014. година за када је најављен престанак тог статуса? Могу ли се са дна подићи ова два колектива који су некада хранили читав град?

– Урадићемо програм за самостално пословање после истека периода реструктурирања. Он ће се заснивати на чињеници да је у Србији планирано улагање у железницу у наредном петогодишњем периоду од око 1,3 милијарде динара. И ту ће, ваљда, део колача припасти и овом колективу јер, несумњиво ће српским железницама бити потребни и нови теретни вагони. Ту, наравно, рачунамо и на инострано тржиште. А нових стратешких партнера за сада нема. Нема заинтересованих купаца за „срце“ ове фабрике, погон вагоноградње и процесне опреме, а пред приватизацијом су погони „Термопластике“ и ливница – објашњава нам Бошко Славковић, директор Фабрике вагона.

Иначе, ово предузеће дугује бившим и садашњим радницима осам плата, односно око 2,5 милиона евра, а држави још више. Има и вишка око три стотине радника али све то, тврде, може бити превазиђено и, уз повратак кадрова и уговарање нових послова, могућ је повратак на успешно пословање.

Што се „Магнохрома“ тиче, тамо су шансе још веће. За фабрику ватросталних опека и синтера има заинтересованих купаца, али и они сада калкулишу: да ли куповати из стечаја или статуса фирме у реструктурирању, када се продаје само имовина, без дугова. Купци се, такође, распитују и за фабрику електротермичких производа и са једним ће, како дознајемо, ускоро почети прелиминарни преговори. Истина, „Магнохром” дугује око 1,7 милијарди динара, највише држави, државним предузећима и банкама, али се рачуна на продају без тог терета.

Повољност је што ова фабрика има инострано тржиште, посебно погон за производњу опека и синтер магнезита који тренутно не ради, али је прошле године, извозом наведеног магнезита, остварен приход од око 3,5 милиона евра. То је чист извоз, без увоза домаћих сировина јер у склопу „Магнохрома“ послују и рудници. То је посебно примамљиво за потенцијалне власнике, па се очекује и скорији тендер за нову приватизацију ватросталног погона.

– Градска власт нема обавезу и превелике ингеренције када је привреда у питању, али је несхватљиво да се за судбину ове две фабрике само поједини функционери интересују. Сада је крајњи моменат да више пажње, и то комплетна локална власт, овоме посвети и затражи помоћ од надлежних у држави како би опстале ове две фабрике, чији производи имају стратешки значај – истиче Звонко Туфегџић, секретар Регионалне привредне коморе у Краљеву.