Ердоганови уступци Курдима

Премијер Тајип Ердоган је неочекивано извршио четири промене у влади од којих је посебне коментаре изазивала смена на челу Министарства унутрашњих полова.

Нови министар је Муамер Гулер, председник Комитета за безбедност и бивши градоначелник Истанбула, а његово именовање се доводи у везу са садашњим преговорима о решењу курдског проблема са лидером Радничке партије Курдистана (ПКК) Абдулахом Оџаланом.

Досадашњи министар Идрис Наим Шахин био је познат по ултранационалистичкој реторици, што је често изазивало оштра реаговања међу Курдима.

У последње време он се понекад понашао као „слободан стрелац”, што је везивало руке Ердогану у тренутку када покушава да кроз преговоре прекине крвопролиће које је у последње три деценије однело више од 40.000 живота, припадника снага безбедности, курдских побуњеника и цивила.

Министар Гулер познат је као дисциплиновани бирократа који, како се процењује, неће изазивати Курде. Он тај проблем добро познаје пошто је из Мардине, провинције на истоку Анадолије, где претежно живе Курди који се боре за аутономију.

Представници Националне обавештајне службе су прошлог месеца почели преговоре са Оџаланом који издржава доживотни затвор на острву Имрали, али и после 13 година у затвору има велику утицај међу Курдима.

Преговори су на тренутак застали после убиства три функционерке ПКК у информативном центру у Паризу, али засад ниједна страна не најављује прекид контаката.

Ко стоји иза злочина још није разјашњено, мада је у међувремену француска полиција ухапсила Курда Омера Гунеја (30), за кога се тврди да је припадник ПКК. Он је био возач једне од убијених, Сакине Џансиз, ветерана ПКК.

Иако истрага није окончана, у Анкари то откриће тумаче као доказ да је то био унутрашњи обрачун пошто међу Курдима има оних који се противе преговорима.

У штабу ПКК, који се налази у планинама северног Ирака, тврде међутим да осумњичени никад није био члан организације и да је можда учествовао у неким мировним протестима у западној Европи, пошто је живео у Француској и Немачкој.

Многи Курди и даље сумњају да иза злочина крију радикални националисти, припадници одређених парадржавних структура, како би пресекли преговарачки процес који би наводно могао да угрози јединство Турске.