Лупулеску: Нисам хтео да играм Калинићеве игре

Наш најтрофејнији стонотенисер и једини освајач олимпијске медаље (сребро у дублу са Приморцем 1988) Илија Лупулеску веома је погођен изјавама Зорана Калинића, некадашњег саиграча из државног тима и актуелног председника Стонотениског савеза Србије.

По њему највећи део Калинићевих изјава, посебно оне које се тичу његовог ангажовања у СТСС, не одговарају истини.

– Први пут смо причали у томе још на Ју-Ес опену, на ком је био у име „Џуика”, произвођача рекета којег заступа, јер рачунао сам да ако ми који смо толико тога прошли заједно не можемо да сарађујемо – ко ће? У августу 2011. смо се све договорили – да будем шеф стручног штаба свих селекција и да радим са сениорским репрезентацијама – мушком и женском, да имам плату 2.000 долара. Били смо и у Олимпијском комитету и договорили се да радим и са младим стонотенисерима, олимпијским надама. Хтели су да почнем од јануара 2012, али смо се договорили да то буде од јуна 2012. јер сам морао да завршим обавезе које сам имао у Америци, да ми ћерка заврши разред – започео је исповест Лупулеску.

Убрзо јавили су му да је Олимпијска солидарност одобрила 30.000 долара за пројекат који је подразумевао шестомесечни рад:

– Успешна реализација могла би да омогући још два пројекта од по 30.000 долара и Калинић је хтео та средства за сваки пројекат развуче на по годину дана, и тако би практично биле покривене три године олимпијског циклуса. Хтео је да од шест направи 12 месеци, хтео је да живим у мотелу бившег председника Савеза... Нудио ми је и да мој брат буде помоћни тренер, али нисам пристао. Ја не играм такве игре. Тачно је само да сам добио укупно 12.000 евра, али није тачно да ништа нисам радио. Урадио сам све што је од мене тражено, чак и више од тога. Могао сам и више, али нисам имао с ким да радим...

Ово се односи на Лупулескуово ангажовање за квалификациони олимпијски турнир.

– Још на „скајпу” имам Калинићеву поруку да морам да дођем у Србију и да идем на олимпијске квалификације. Дошао сам одмах, две недеље пре квалификација –  због припрема, али није их било. Играчи су били раштркани по клубовима, по Европи. Ипак на квалификацијама, на којима сам био и ја, Каракашевић и Пете су изборили учешће у Лондону. Није тачно да сам се сам убацио у олимпијски тим. Из канцеларије Савеза су ме два дана пре одласка обавестили да идем на Олимпијске игре. Није тачно ни да сам заједно са Каракашевићем, после његове елиминације, без дозволе напустио Олимпијско село. У нашој мисији су нам заменили авионске карте, предали смо кључеве, јер је у наше собе требало да дођу други спортисти. Олимпијски комитет би сигурно покренуо дисциплински поступак да нешто није било у реду – објашњава Илија Лупулеску.

Председник Савеза је изјавио да Лупулеску није „снимио” игру младих стонотенисера што му је био задатак.

– То једноставно није тачно. Сам ми је дао комби и ја сам одвезао кадете и јуниоре на Европско првенство у Беч и „снимо” њихову игру, а узгред речено водио сам девојке до финала и сребра у дублу. После тога нисам ја отишао на одмор него он. Ја сам обишао 25 клубова широм Србије и видео да има доста талентована деце. Сада њих треба усмерити на добре локације, код тренера који могу да им помогну у даљем развоју. Радио сам са и 16 играча млађих категорија Стонотениског савеза Београда у кампу у Кучеву. Нисам хтео да будем у Суботици и тренирам стонотенисере Спартака док чекам да ли ће неки репрезентативац доћи на тренинг или не. Нисам тренер Спартака.

Илија Лупулеску, један од потписника петиције за смену председника и руководства СТСС каже да се надао да ће Калинић или сам понудити оставку, или да ће доћи до договора да коначно почне квалитетно да се ради са репрезентативцима. Схватио је, каже, да се преварио:

– Уместо тога Савез је без одлуке Извршног одбора потписао уговоре са неким репрезентативцима који су због тога повукли потписе са петиције. То је, колико ја знам, први пут у нашем стоном тенису да играчи добију новац да би играли за репрезентацију, а то је некада била највећа част. То није стипендија, јер њих дају Министарство или Олимпијски комитет. Калинић каже да ће играчи од тог новца сами финансирати одлазак на неке про-тур турнире. Зар је то плански, квалитетан рад? Свако ради шта хоће. А шта је са девојкама? Зар Фехерова и Ердељијева не би такође требало да у таквој ситуацији нешто добију?