Lupulesku: Nisam hteo da igram Kalinićeve igre

Naš najtrofejniji stonoteniser i jedini osvajač olimpijske medalje (srebro u dublu sa Primorcem 1988) Ilija Lupulesku veoma je pogođen izjavama Zorana Kalinića, nekadašnjeg saigrača iz državnog tima i aktuelnog predsednika Stonoteniskog saveza Srbije.

Po njemu najveći deo Kalinićevih izjava, posebno one koje se tiču njegovog angažovanja u STSS, ne odgovaraju istini.

– Prvi put smo pričali u tome još na Ju-Es openu, na kom je bio u ime „Džuika”, proizvođača reketa kojeg zastupa, jer računao sam da ako mi koji smo toliko toga prošli zajedno ne možemo da sarađujemo – ko će? U avgustu 2011. smo se sve dogovorili – da budem šef stručnog štaba svih selekcija i da radim sa seniorskim reprezentacijama – muškom i ženskom, da imam platu 2.000 dolara. Bili smo i u Olimpijskom komitetu i dogovorili se da radim i sa mladim stonoteniserima, olimpijskim nadama. Hteli su da počnem od januara 2012, ali smo se dogovorili da to bude od juna 2012. jer sam morao da završim obaveze koje sam imao u Americi, da mi ćerka završi razred – započeo je ispovest Lupulesku.

Ubrzo javili su mu da je Olimpijska solidarnost odobrila 30.000 dolara za projekat koji je podrazumevao šestomesečni rad:

– Uspešna realizacija mogla bi da omogući još dva projekta od po 30.000 dolara i Kalinić je hteo ta sredstva za svaki projekat razvuče na po godinu dana, i tako bi praktično bile pokrivene tri godine olimpijskog ciklusa. Hteo je da od šest napravi 12 meseci, hteo je da živim u motelu bivšeg predsednika Saveza... Nudio mi je i da moj brat bude pomoćni trener, ali nisam pristao. Ja ne igram takve igre. Tačno je samo da sam dobio ukupno 12.000 evra, ali nije tačno da ništa nisam radio. Uradio sam sve što je od mene traženo, čak i više od toga. Mogao sam i više, ali nisam imao s kim da radim...

Ovo se odnosi na Lupuleskuovo angažovanje za kvalifikacioni olimpijski turnir.

– Još na „skajpu” imam Kalinićevu poruku da moram da dođem u Srbiju i da idem na olimpijske kvalifikacije. Došao sam odmah, dve nedelje pre kvalifikacija –  zbog priprema, ali nije ih bilo. Igrači su bili raštrkani po klubovima, po Evropi. Ipak na kvalifikacijama, na kojima sam bio i ja, Karakašević i Pete su izborili učešće u Londonu. Nije tačno da sam se sam ubacio u olimpijski tim. Iz kancelarije Saveza su me dva dana pre odlaska obavestili da idem na Olimpijske igre. Nije tačno ni da sam zajedno sa Karakaševićem, posle njegove eliminacije, bez dozvole napustio Olimpijsko selo. U našoj misiji su nam zamenili avionske karte, predali smo ključeve, jer je u naše sobe trebalo da dođu drugi sportisti. Olimpijski komitet bi sigurno pokrenuo disciplinski postupak da nešto nije bilo u redu – objašnjava Ilija Lupulesku.

Predsednik Saveza je izjavio da Lupulesku nije „snimio” igru mladih stonotenisera što mu je bio zadatak.

– To jednostavno nije tačno. Sam mi je dao kombi i ja sam odvezao kadete i juniore na Evropsko prvenstvo u Beč i „snimo” njihovu igru, a uzgred rečeno vodio sam devojke do finala i srebra u dublu. Posle toga nisam ja otišao na odmor nego on. Ja sam obišao 25 klubova širom Srbije i video da ima dosta talentovana dece. Sada njih treba usmeriti na dobre lokacije, kod trenera koji mogu da im pomognu u daljem razvoju. Radio sam sa i 16 igrača mlađih kategorija Stonoteniskog saveza Beograda u kampu u Kučevu. Nisam hteo da budem u Subotici i treniram stonotenisere Spartaka dok čekam da li će neki reprezentativac doći na trening ili ne. Nisam trener Spartaka.

Ilija Lupulesku, jedan od potpisnika peticije za smenu predsednika i rukovodstva STSS kaže da se nadao da će Kalinić ili sam ponuditi ostavku, ili da će doći do dogovora da konačno počne kvalitetno da se radi sa reprezentativcima. Shvatio je, kaže, da se prevario:

– Umesto toga Savez je bez odluke Izvršnog odbora potpisao ugovore sa nekim reprezentativcima koji su zbog toga povukli potpise sa peticije. To je, koliko ja znam, prvi put u našem stonom tenisu da igrači dobiju novac da bi igrali za reprezentaciju, a to je nekada bila najveća čast. To nije stipendija, jer njih daju Ministarstvo ili Olimpijski komitet. Kalinić kaže da će igrači od tog novca sami finansirati odlazak na neke pro-tur turnire. Zar je to planski, kvalitetan rad? Svako radi šta hoće. A šta je sa devojkama? Zar Feherova i Erdeljijeva ne bi takođe trebalo da u takvoj situaciji nešto dobiju?