Увезене револуције

Митинзи и маршеви које су у суботу у Москви и у недељу у Санкт Петербургу одржали припадници политички разнородног удружења "Несагласних", а који су прошли уз не баш нежну интервенцију полиције, много разбијених глава и 120 ухапшених, показали су да руска политичка сцена полако почиње да се "загрева". Не без разлога. Наиме, година коју тренутно крунимо, а која ће бити окончана изборима за Државну думу, једнако је судбоносна за Русију као и она наредна – 2008 – у којој ће највећа земља на свету добити новог председника.

Све више вести о активностима опозиције и комешањима унутар владајуће партије Уједињена Русија, само су назнаке политичке битке која предстоји. Ако се целој слици додају настојања деснице да се после вишегодишње агоније поново стабилизује, или неуобичајени интервју Бориса Березовског, објављен у петак у британском "Гардијану", а у којем бивши љубимац Кремља разматра припреме за насилно свргавање Владимира Путина са власти, укупна слика постаје још шаренија.

Интересантно је, стога, да су се управо ових дана у руским медијима појавиле информације о догађајима из скоре прошлости који су имали и те као јак одјек у овдашњој јавности, а десили су се изван граница државе. Реч је о подацима изнесеним у француском документарном филму "Револуција. ком. САД. Освајање Истока", а који казују да је вашингтонска администрација само на "обојене рецволуције" у Украјини 2004. и Киргизији 2005. потрошила 110 милиона долара. Колико су коштали слични догађаји у Србији 2000. и Грузији 2003, није наведено.

Аутори филма наводе да је метод "мирне смене власти" примењен на поменутим случајевима саздан на књизи Американца Џина Шарпа "Од диктатуре ка демократији". У књизи аутор даје савете како да потенцијални "револуционари" успоставе добре односе са полицијом, као главном силом власти у гушењу сваке побуне, како да организују паралелно пребројавање гласова, анкетирају бираче непосредно на гласачким местима, и сл. Наравно, значајну улогу у целом процесу има и опозициона штампа која преноси резултате ових акција и на тај начин утиче на другачије формирање јавног мњења од оног какво желе власти.

Уверени да оваква методологија у свим приликама даје резултате, амерички стручњаци су покушали де је примене и у Белорусији 2001. Међутим, доживели су крах. Из простог разлога што белоруски председник Александар Лукашенко несумњиво ужива подршку већине својих суграђана. Другим речима, формула Џина Шарпа је делотворна у оним системима у којима су снаге власти и опозиције толико изједначене да превагу може да обезбеди само неки неочекивани догађај. Ово је важно стога што се, према француским ауторима, Американци спремају да "обојене револуције" у најскорије време извезу и у Молдавију и поједине државе централне Азије.

Проблем, такозваних, "мирних преврата" је, међутим, у томе што њихови резултати не задиру суштински у функционисање система држава у којима су изведени. Ни у Србији, ни у Украјини, ни у Киргизији новоуспостављене власти нису успеле толико да се стабилизују да би могле земљу да воде без "репова" који се вуку из бивших система. А то значи примораност на компромисе и закулисне радње које се на крају сведу на борбу за лични престиж и утицај. Посебно у сфери привреде.

Грузија је имала другачију судбину из простог разлога што комплетан државни апарат ове кавкаске државе функционише искључиво захваљујући парама које пристижу из САД, а захваљујући ауторитарности председника Михаила Сакашвилија тешко да се данас може назвати демократском земљом.

Нико разуман не верује да је скривеним покретачима наведених револуција стало до тога да Срби, Грузијци, Украјинци или Киргизи живе боље, богатије, имају поштеније изборе, праведнију власт... То се ради на други начин. Циљ је, наравно, ширење сопственог крупног капитала, убрзано освајање нових тржишта, простора богатих природним ресурсима и стратешких позиција војног карактера. При томе, сваки наредни покушај преврата суочава се са резултатима већ изведених који, додуше, нису видљиви одмах, али који у крајњем резултату не дају баш повољну слику. Отуд и брзина којом се креће у нове акције.

Али вратимо се на почетак текста и викенд-демонстрације у Москви и Санкт Петербургу. На њима се, између осталог, узвикивало и "Револуција", а међу транспарентима се се појавили и они са уздигнутом песницом, виђени протеклих година у Србији, Грузији, Украјини... Како би се избегла агресивнија рекреација власти на овакве појаве, Фонд ефикасне политике, који води Глеб Павловски, аналитичар близак Кремљу, организоваће уочи парламентарних избора, такозвани грађански форум на којем би требало да учествују представници власти и опозиције, па чак и партија чије деловање је званично забрањено. Форум ће посебну пажњу посветити утицају средње класе или, такозваних градских буржуја на политичка збивања. Јер управо је овај слој становништва најзаинтересованији за политичка збивања и директно учешће у њима. Без увожења револуције.