Против Шарићевог клана 12 оптужница

Специјално тужилаштво процесуира организовану криминалну групу Дарка Шарића кроз 12 оптужница подигнутих због трговине наркотицима и прања новца против 55 особа. Клан су чинили Срби, Хрвати, Словенци, Бошњаци и Црногорци. Подаци указују да је група почела са радом још 2006. године, а да је прање новца настављено и у првој половини 2010, када је поступак увелико почео.

Импозантна количина заплењене дроге, изјаве окривљених и сведока, као и други докази откривају како је Дарко Шарић успео да стане на чело међународног ланца шверцера дроге и улагања тако зарађеног новца у легалне токове. Људи од његовог највећег поверења били су Бојан Станојковић, Горан Соковић и Жељко Вујановић. Они су чинили спону између Шарића и нижих ешалона. Као припадници средњег ранга и оперативни команданти оптужени су Драшко Вуковић, Ненад Новаковић и Милан Миловац. Припадници задужени за логистику обављали су набавку возила, изнајмљивање станова и кућа за чување кокаина, док су други бринули о финансијама, трошковима за набавку дроге у Јужној Америци, новцу за пут и боравак… Трећи су били ангажовани само за претовар и складиштење, а четврти су бринули о кокаину током бродског транспорта.

Комуникација се обављала у шифрама. Често су мењали мобилне телефоне и картице. Код неких од ухапшених припадника нађени су шифрарници, који су открили надимке чланова клана али и шифру „документ” која се односила на новац. Нове бројеве телефона слали су тако што је свако слово у абецеди замењивало један број. После сазнања да им је полиција на трагу, комуницирали су преко скајпа или мејла.

За процес прања новца коришћене су офшор компаније које су биле регистроване на територији других континената, а поступци се воде поред држава у региону, у Италији и у Уругвају, као и у Шпанији и Данској.

Прва оптужница подигнута је у априлу 2010. године због заплене 2.774  килограма кокаина у близини Монтевидеа. На јахти Мауи ухапшен је Хрват Анастазије Мартинчић. Српско тужилаштво подигло је оптужницу против Шарића, Вујановића, Соковића, Марка Пандрца, Бошка Илића, Ненада Новаковића, Драшка Вуковића, Дарка Тошића, Мише Воротовића, Николе Павловића, Драгана Лабудовића, Милоша Пандрца, Дејана Ракића, Милоша Цајића, Радана Адамовића, Милоша Крповића, Небојше Јоксовића, Борислава Туњића, Мирка Кнежевића и Милоша Николића. На ту оптужницу надовезују се и три касније подигнуте, у априлу 2011, против Бориса Лабана. У октобру исте године подигнута је нова оптужница, у којој се поред Шарића терети и Станојковић, као и припадници његовог огранка клана Бобан Стојиљковић, Марко Одабовић и Александар Мишић. Станојковић је, према тој оптужници, уложио новац у куповину половине кокаина који је заплењен на јахти Мауи. Шарић и Станојковић терете се да су организовали транспорт и складиштење 320 килограма кокаина који је у септембру 2008. године заплењен у Италији. Оптужница подигнута у марту 2011, односи се на заплену 1.100 килограма кокаина у Сао Паулу у Бразилу. Кокаин је продат купцима у Холандији, али је заплењен. Оптужено је још неколико до тада непознатих чланова групе. Наредна оптужница за дрогу подигнута је у мају 2011. године. Оптужница терети групу за покушај дистрибуције 2.100 килограма кокаина, који је заплењен на ауто-путу ка Милану. Тада је ухапшен возач Милан Буљаревић.

Последња у низу оптужница подигнута је 26. октобра 2012. године. Односи се на количину од 1.725 килограма кокаина из аргентинске провинције Санта Фе, превезене до Шпаније, где је претоварена на рибарске чамце. Оптужен је Шарић и још 12 особа.

Како је за „Политику” речено у тужилаштву, све ове оптужнице, осим последње, здружене су у јединствен поступак против Шарића. Поступак се води против 39 окривљених због кријумчарења 5.754 килограма кокаина, што је највећи промет дроге који се икада нашао пред српским правосуђем. До сада су седморица окривљених закључили споразум о признању кривице и сви су правноснажно осуђени на вишегодишње казне затвора. Од новца зарађеног продајом дроге куповали су куће, станове, луксузне аутомобиле.

„Шарићева група је уџбенички пример како је могуће организовати групу у којој су на једној страни људи ниског образовања и класичног криминалног профила, ангажовани у пословима у вези са дрогом, док су другу групу чинили високообразовани људи са вишегодишњим искуством у пословима правне и економске струке”, кажу наши извори у тужилаштву.

Шарић се окружио економским стручњацима, саветницима и адвокатима у циљу налажења канала убацивања прљавог новца у привредни систем Србије, али и других држава у региону. Међу њима су двојица доктора економских наука. Прва оптужница за прање новца подигнута је у августу 2010. за суму од најмање 20 милиона евра од кокаина, који је стављен у платни промет Србије или уложен у закуп пољопривредног земљишта и приватизације неколико војвођанских предузећа. Поред Шарића, оптужено је још осам особа. На ову оптужницу надовезују се још две из децембра 2010, против Николе Димитријевића и фебруара 2011, против Срђана Петровића, као и Душана Ковачевића. Димитријевић се терети да је као директор предузећа ДПМ „Рилејшнс” у више наврата пребацивао Шарићев новац у износу од најмање два милиона евра.

Петровић се терети да је 2009, као принудни управник Металс банке користио Шарићев новац од дроге – 603.400 евра. Ковачевић се терети да је у просторијама НЛВ банке у Новом Саду, као заменик директора новосадске филијале прекорачењем овлашћења конвертовао 455.000 евра и 42 милиона динара. У марту 2011, подигнута је оптужница којом је Шарићевој групи стављена на терет куповина хотела и предузећа у Србији. Последња оптужница подигнута је у децембру 2012. године и на терет им се ставља да су у марту 2009, у Врању и Београду, за 280.000 евра од кокаина купили акције предузећа „Братство” из Прешева. Поред Шарића и Станојковића, оптужен је и Бобан Стојиљковић, Небојша Јестровић и још шест особа.

Приликом готовинског полагања прављени су контакти са директорима банака како би се онемогућило ангажовање институција за спречавање прања новца и контроле сумњивих трансакција. То је довело до тога да се неколико првих људи банака налази на оптужницама.

Овим је нанета штета привредном систему Србије коју никакав проток времена не може да обеснажи, закључују у Специјалном тужилаштву.

-------------------------------------------------------------

Одузета имовина

Зграда у Булевару Арсенија Чарнојевића у којој се налази одузети стан (Фото А. Васиљевић)

Суд је у фебруару 2010. године прихватио захтев за привремено одузимање имовине од Шарића. Одузети су: стан од 185 квадрата у Булевару Арсенија Чарнојевића, кућа у Крагујевцу, вила са базеном у Сремској Каменици, вила од 975 квадрата као и још једна кућа. Од Шарићевог брата, мајке, сестре и супруге одузете су вила на Дедињу, два стана од 115 квадрата у Београду, још један од 75 квадрата, као и један петособан стан. Одузета је 141.000 евра са рачуна најмлађих чланова породице Шарић. Од Радована Штрпца, оптуженог за прање новца одузето је 76 одсто акција „Јединства” из Гајдобре. Суд је донео одлуку о привременом одузимању већинских пакета хотела „Путник” и „Војводина”.