Нема партнера за танго

„Танго је игра за двоје“, изјавио је у недавном интервјуу америчком листу „Нешенел интерест“ Дмитриј Песков, представник за штампу руског председника. „Москва не може у тој игри да буде сама”.

Сигнали који су у последње време стизали из САД не говоре о томе да је Вашингтон спреман да Русе прими у играчки загрљај.

Руски званичник је на уму пре свега имао нервозу створену око такозваног закона Магнитски, изгласаног у Конгресу САД.

Наведени закон, назван по руском адвокату који је упозоравао на корупцију, потом ухапшен да би 2009. преминуо у московском затвору, онемогућава улазак у САД једном броју руских званичника, а њихови рачуни у западним банкама су до даљег блокирани.

Москва је узвратила забраном усвајања руске сирочади од стране америчких породица, чиме је сукобљавање подигнуто на степен који многи пореде са оним из времена Хладног рата.

Закон Магнитски био је последња кап која је председника Владимира Путина уверила у неопходност спровођења „суверенизације“ спољне политике Москве, сматра Дмитриј Трењин, директор Московског центра за међународни мир – „Карнеги“.

Да се на релацији Москва–Вашингтон дешавају ствари за које су обе стране веровале да су одавно прошлост, сведочи и изјава шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова:

„САД су цинично искористиле трагедију Магнитског како би казниле Русију и умешале се у њена унутрашње политичка дешавања“.

Разлаз је видљив и на ширем међународном плану. Потпуно су различити ставови у погледу окончања сукоба у Сирији и у Африци.

Невоље које је донела светска финансијска криза – потекла у западном свету али са видљивим последицама и у источном – такође указују да се на многе догађаје у међународној арени из Вашингтона и Москве гледа различитим очима.

Све то утицало је да нова „Концепција спољне политике Русије”, сачињена у децембру 2012, и даље стоји на столу чекајући Путинов потпис.

Како ствари стоје, у садашњем облику неће га ни дочекати јер у Кремљу сматрају да оно што пише треба исказати „много оштријим речима“. Ово се посебно односи на делове у којима се говори о односима Русије са Западом, посебно са САД.

„У односу на Запад, руска спољна политика биће далеко оштрија и више изолационистичка“, процењује Трењин.

Власти Русије би могле да одговоре на неколико начина. Према писању „Москоу тајмса“, на удару би могли да се нађу новинари који раде за државне медије а имају страно држављанство, као и поједини страни дописници, међу њима и амерички, који „претерују у неконструктивној критици“ руске државе.

У питање би могло да дођу и млади парови који су намеравали да ступе у руско-амерички брак, а невоље би могле да задесе и руске студенте који примају америчке стипендије.

„Мада политичко-медијски естаблишмент у САД воли за све да оптужује Путина, корак ка новом сукобу учињен је чак десет година пре његовог доласка на власт”, наводи амерички часопис „Нејшн“.

Лист подсећа да су у време председниковања Била Клинтона установљена три основна принципа политике Вашингтона према Русији: ширење НАТО до руских граница, сарадња две земље у вези са изборима и мешање у унутрашње ствари Русије под паролом – „развоја демократије“.

Дати принципи и данас се спроводе у дело, уверени су Москви.

Епизода са „ресетовањем“ односа коју су пре три године лансирали Барак Обама и тадашњи руски председник Дмитри Медведев, брзо је остала без даха.

У Москви не крију разочарење, а до које мере оно иде показаће коначна верзија нове „Концепције спољне политике Русије”.