Милан Беко саслушаван шест сати

У Управи криминалистичке полиције саслушан јебизнисмен Милан Беко. Он је у предистражном поступку, у својству грађанина одговарао на питања полиције о случају предузећа „Лука Београд” које је у његовом власништву.

Саслушање Бека трајало је, како сазнајемо, шест сати, а биће настављено ових дана. Беко је из зграде полиције изашао насмејан, а према нашим сазнањима, он је на сва питања инспектора одговарао мирно и љубазно.

Беко је зграду Министарства унутрашњих послова напустио сам, а испред улаза сачекао га је возач у црном „мерцедесу”.

Беко је новинарима кратко рекао да је изјаву дао у својству грађанина и да сматра да је успео да укаже МУП-у и тужилаштву на разлоге зашто је годинама стваран привид о незаконитостима у секундарној приватизацији „Луке Београд”.

По закону, полиција има право да у својству грађанина Бека саслушава четири сата, а само уз његов пристанак давање исказа може да траје и дуже.

Приватизација „Луке Београд” један је од 24 спорна предмета на која је указала и Европска унија, а такође се наводи и у извештају Савета за борбу против корупције Верице Бараћ. Овај савет је још 2010. године поднео кривичне пријаве против 17 особа, поред осталих и Милана Бека, али и бившег министра привреде Предрага Бубала због, како су навели, злоупотребе положаја приликом приватизације „Луке Београд” 2005. године.

Да подсетимо како је процењена вредност „Луке Београд”.

Инвестициони фонд Ворлдфин, иза кога су стајали бизнисмени Милан Беко и Мирослав Мишковић, купио је 2005. године акције „Луке Београд” за око 40 милиона евра.

Савет за борбу против корупције је три године касније скренуо пажњу да су оштећени буџет Србије и бивши акционари, јер је трансакција обављена тако што је узета стара књиговодствена вредност, два и по пута нижа од актуелне. Купци су понудили 800 динара по акцији. Међутим, истог дана када је обављена трансакција објављена је процена Економског института према којој је вредност предузећа износила 7,38 милијарди динара или око 1.700 динара по акцији .

Претпоставља се да су власници купили луку не да би се бавили лучком делатношћу већ да би се докопали вредног земљишта. „Лука Београд” смештена је на једном од најатрактивнијих места у центру Београда. Урбанистичким планом који је усвојен после продаје предвиђено је да на земљишту од 220 хектара, које припада луци и на земљишту низводно од ње, буде изграђен стамбено-пословни простор, а да лука буде измештена.

Међутим, град Београд и лука се већ годинама споре око права на располагање земљиштем. Град је успео да се укњижи на половини тог земљишта и на тај начин онемогућио луку да изгради пословно-стамбени комплекс. Реализацију овог пројекта додатно је успорила конверзија земљишта, за коју су према неким претпоставкама власници морали да плате неколико стотина милиона евра.