Кад Оксфорд загрли Грабовицу

Ваљево – У ваљевском крају има снаха које су дошле са свих меридијана, од Аустралије преко Канаде до западноевропских земаља. Поједине су напустиле и центар Париза, велике градове у Немачкој, Швајцарској, Аустрији, Русији, Украјини па и Албанији како би наставиле да живе у завичају својих мужева.

Међутим, први пут једна држављанка Енглеске је пронашла свог изабраника, и то Рома из ваљевског краја. Годину дана у распеваном и хармоничном браку живе плавуша Елиот Фејт (29) из Оксфорда, која је завршила високе музичке школе, и Бранко Ристић (24), талентовани виолиниста из овдашњег села Грабовице.

Љубав на први поглед догодила се 2009. када је Фејт, добивши државну стипендију, дошла у један приватни камп у Ваљеву, са намером да се упозна са ромском културом и музиком.

После извесног времена ступила је у контакт са талентованим виолинистом Бранком са којим је наставила да вежба без обзира што су се због незнања језика понашали као да снимају неми филм.

– Неколико месеци смо искључиво разговарали преко музике, односно интонација, мелодија, али и импровизација. То је ишло толико добро да смо обоје били изненађени. Ја сам тада у њеним очима видео да је срећна и да јој је у мом друштву пријатно. Како је она овде дошла због бољег упознавања са ромском музиком при чему је, као класични школовани музичар, први пут почела да свира на хармоници, није ми било ни на крај памети да јој, изузев великог поштовања, предлажем било шта друго. Међутим, музика је учинила своје и спојила нас, убеђен сам, за сва времена – прича Бранко о Фејт са којом се у марту прошле године венчао у Ваљеву.

Док још нису озваничили брак, додаје, био је изненађен на који начин су га прихватили њени родитељи, сестре и браћа. Напросто, уврстили су га у најужу фамилију хвалећи се у свакој прилици како имају доброг зета.

Пријатна плавокоса Фејт, која је за неколико месеци толико добро савладала српски језик да јој приликом разговора за наш лист није била потребна ничија асистенција, каже да јој ово што се дешава између ње и Бранка личи на бајку.

– Од првог дана препознала сам у њему једну добру, искрену и високоморалну особу, као и одличног, односно како ја кажем ужасно доброг музичара. То што је Ром није представљало никакву предрасуду, већ је моје професионално интересовање за ромску културу и музику само убрзало крунисање наше везе. И мој и његов животни циљ је музика, тако да у овој вези нема ничег необичног, барем за мене. Моји родитељи и цела фамилија одушевљени су Бранком а пријатељице из Лондона и Оксфорда су постале помало и љубоморне тражећи од мене да их доведем у Ваљево како би се и оне заљубиле у неког Рома. Овде су људи јако присни и добри и ја бих могла да живим у Ваљеву, али због природе посла то ће највероватније бити пола-пола. Са нестрпљењем чекам 18. март када ће за мене и Бранка и наш пратећи оркестар почети у Лондону серија концерата ромске музике које ћемо увек завршавати „моравцем”, „жикиним” или „ромским” колом – прича Фејт која у слободно време обилази са Бранком природне лепоте ваљевског краја, манастире али не заобилази ни пијацу где се исприча са продавцима.

Тако је вели и када уђе у такси где одмах почиње разговор на домаће и светске теме, што је у Лондону незамисливо.

Ову пријатну ваљевску снаху из Оксфорда прати дуже време пријатељица из Ирске која припрема сценарио за документарни филм: како је Оксфорд загрлио Грабовицу, и обрнуто. Није, сигурна, можда премијера буде баш у Ваљеву.