Отворена "Банка хране"

Велике домаће компаније, произвођачи хране и трговци коначно имају јединствену прилику да своју хуманост покажу и на делу и дају допринос смањењу сиромаштва у Србији. Хуманитарна организација "Банка хране", основана крајем прошле године, радо ће прихватити све испоруке хране и пића из њихових погона, магацина и са полица у радњама, тим пре што прва акција организована пред васкршње празнике није дала очекиване резултате.

Како истиче Радмила Иветић, председница Удружења "Банка хране", постојала су предвиђања да ће ова организација успети да апелује на више донатора и прикупи око 25 тона прехрамбених производа, али је пристигло свега око 10 тона намирница, углавном сокова, воде, мармеладе и слаткиша.        

– Задовољни смо и поред тога, јер је ово ипак била прва акција. Желимо да се нашим програмима укључимо у борбу против глади и расипања хране, што би могло да смањи сиромаштво које погађа око 20 процената становника Србије – рекла је Иветићева. 

Како је истакла наша саговорница, у овој акцији донатори су били страна фирма  "Биомериукс", компаније "Си енд Си", "Синалко" и "Соко Штарк", као и Кока-Кола која ће бити стратешки донатор за све акције у 2007. години. Сакупљено је око 10 тона робе, највише сокова и воде, али и мармеладе, слаткиша и пасуља.  Прве донације додељене су  Специјалном заводу за децу и омладину "Др Никола Шуменковић" у Стамници и Народној кухињи у Смедереву. Она је објаснила  да донатори могу бити практично сви људи добре воље. Фабрике, трговински ланци, непрехрамбена предузећа, хотели, ресторани, кетеринг-фирме... Могу помоћи и она предузећа која имају своја складишта и транспорт. Добродошли су и вишкови у производњи и трговини, јер произвођачи и продавци у свету практикују да, рецимо, поклањају робу којој рок трајања истиче кроз неколико месеци и предвиђају да је неће продати у том периоду. Обично се прикупљају инстант и конзервирана храна, основне намирнице, сувомеснати производи, сокови, млеко у праху, средства за хигијену... Испоруке се достављају неколико дана пошто се храна прикупи, и то оним установама којима је у датом тренутку храна најпотребнија.  

– У свету је другачије, тамо је развијенија свест људи и компанија, али је и стандард виши. Надамо се да ћемо конкретизовати сарадњу са фирмама, посебно трговинама које су у разговорима показале да су заинтересоване да помогну – изјавила је Иветићева. 

Прва "Банка хране" отворена је у Америци пре 40 година, док је европски пројекат са истом концепцијом заживео у Паризу 1984. године. Две године касније, Белгија и Француска основале су Европску федерацију "Банака хране" која тренутно окупља 188 локалних организација у 17 европских земаља. У 2005. години оне су укупно поделиле више од 200.000 тона хране у вредности од око 444 милиона евра, а помоћ је примило око 3,8 милиона сиромашних. Готово половина намирница обезбеђена је из фондова ЕУ, а највише донација стигло је из индустрије (25 процената), око 15 одсто хране поклањали су супермаркети, бакалнице и великопродаје, а 12 одсто робе донирали су хумани појединци. Интересантно је и то да је у просеку седам процената намирница било из контингената хране која је повучена из продаје по налогу државе. Како "Политика" сазнаје, овакви потези хуманости, међутим, нису били пракса у нашим државним службама. Раденко Ћетковић, начелник тржишне инспекције у Београду, не сећа се да је било иницијатива да се одузета роба поклања установама или сиромашним грађанима. Осим у одређеним случајевима, када је заплењена храна, тачније месо, по препоруци ветеринарских инспектора дата Зоолошком врту. 

– Тако нешто не практикујемо. Заплењена роба, по завршетку поступка продаје се складиштарима са којима имамо уговоре. Ако су намирнице кварљиве продају се одмах по ценама које се утврђују по посебној процедури. Како је то роба којом се манипулише, углавном је и њена цена нижа. Ове фирме даље препродају такву робу – објаснио је Ћетковић.