Већина подржава реформе за улазак у ЕУ

Истраживање о европској оријентацији грађана Србије показало је да је подршка европским интеграцијама у протеклих шест месеци пала за осам одсто и да сада ЕУ интеграције подржава 41 одсто грађана. Истовремено чак 66 одсто грађана подржава реформе које су неопходне за улазак у ЕУ, док 62 одсто грађана подржава решавање проблема у односима Београда и Приштине.

Ово су речи Милана Пајевића, директора Канцеларије за европске интеграције, који је јуче на краткој конференцији за медије у хотелу „Балкан” говорио о истраживању, које је за потребе канцеларије радила агенција ТНС Медијум Галуп од 14. до 21. децембра, на узорку од 1.006 испитаника.

Пајевић је подсетио да је ово истраживање рађено после ослобађајућих пресуда Анти Готовини и Младену Маркачу, као и Рамушу Харадинају пред Трибуналом у Хагу и отварања пунктова на административним прелазима између Србије и Косова. Поред тога, он је указао да подршка ЕУ пада и у земљама чланицама, највише као последица економске кризе и неспремности грађана ЕУ да својим новцем финансирају посрнуле економије других чланица.

Према резултатима поменутог истраживања, јасно је да је подршка евроинтеграцијама спала на најнижи нивоу у последњих десет година. С друге стране, на референдуму о учлањењу у ЕУ 31 одсто грађана Србије би било против, 19 одсто њих не би гласало, а осам одсто испитаних је одговорило да не зна или је одбило да одговори на постављено питање.

Коментаришући налазе који говори о томе да 62 одсто испитаних сматра да би проблеме односа Београда и Приштине требало решавати без обзира на то што таква очекивања има и ЕУ, као и на онај који указује да је практично 78 одсто грађана за реформе, Пајевић је рекао да „да су грађани, са једне стране, осетљиви на све што доживљавају као политичке услове за чланство, као што је решавање наших односа са Приштином, али да са друге стране високо цене потребу да се свакодневни живот реформише на начин који подржавају европски прописи и пракса”.

Међу онима који су се изјаснили против ЕУ, 14 одсто испитаних свој став објашњава утиском да би чланство Србији донело више штете него користи, 13 одсто се тако осећа због притисака и условљавања које Србији долазе из ЕУ, 13 одсто је своје противљење образложило чињеницом да су нас бомбардовали, 11 одсто не воли ЕУ, а девет одсто сматра да ће се у Србији ако уђе у ЕУ живети лошије и да нам следи економска пропаст.

Упитани шта по њиховом мишљењу у највећој мери успорава или отежава улазак земље у ЕУ, готово половина (тачније 47 одсто) одговорила је да је то политика сталног условљавања и уцена ЕУ.  

Поводом пада евроентузијазма у Србији на децембарских 41 одсто, подсетимо да истраживања рађена за потребе канцеларије у последњих неколико година сведоче да се Србија стално налази „између еуфорије и еврофобије”. Изузетан пад евроентузијазма уочен је у септембру 2011. године, након посете немачке канцеларке Ангеле Меркел Србији, када је за придружење ЕУ било 46 одсто грађана, а против 37 одсто. Највећа подршка евроинтеграцији земље била је у новембру 2009, када је овај процес подржавало 73 одсто грађана.

Занимљиво је и да је у децембру 21 одсто грађана рекло да ће ЕУ превазићи садашње проблеме и да је пред њом добра будућност, наспрам податка да је шест месеци раније 16 одсто испитаника делило такво мишљење. Да ће се ЕУ распасти сматра 29 одсто испитаних, а у јуну такво мишљење имало је 25 одсто грађана.