У Србији 10 одсто високообразованих

Факултетске дипломе у Србији поседује 652.234 становника, што представља 10,59 одсто од укупног броја грађана Србије. То значи да је број високообразованих повећан у односу на попис из 2002. године, када их је било 411.944, или 6,52 одсто. „Најобразованије” општине у Србији су Врачар (52,34 одсто високообразованих), Стари град (50,20), Савски венац (46,62), Нови Београд (40,61) и Медијана – Ниш (34,73), док су Ражањ, Осечина, Гаџин Хан, Рековац и Црна Трава, општине са највећим учешћем лица без школске спреме.

У периоду између два последња пописа, укупан број неписмених лица смањен је за чак 45,28 одсто, изјавио је директор Републичког завода за статистику Драган Вукмировић, представљајући резултате пописа из 2011. године, у књизи „Школска спрема, писменост и компјутерска писменост”, док је начелница Одељења за попис становништва Снежана Лакчевић истакла да међу 164.884 неписмених, 80 одсто чине жене. Према речима Лакчевићеве, профил неписмене жене у Србији изгледа овако: живи на селу, има 71,5 годину и по занимању је домаћица.

Међу етничким заједницама, највећи број неписмених је међу Ромима. Али, док је данас од укупног броја Рома 15 одсто њих неписмено, 2002. године, сваки пети Ром је био неписмен.

– На попису становништва 1866. године, у Кнежевини Србији било је више од 93 одсто неписмених међу становницима Србије, док је на попису 1931. године, број неписмених у укупном становништву износио 48 одсто – указала је Лакчевић, подсећајући како се током последњег пописа питање о школској спреми односило искључиво на образовање стечено у званичном школском систему, док у обзир није узето образовање стечено разним врстама курсева.

Према међународним препорукама, писменим се сматрају ученици основних школа, ученици школа вишег ранга од основне школе, као и лица која се у моменту пописа не школују, али су завршила више од три разреда основне школе.

У попису 2011. године, први пут су прикупљани подаци о компјутерској писмености, односно подаци о томе да ли особа уме да врши обраду текста, израђује табеле, шаље или прима електронску пошту и користи интернет на рачунару. Према речима Лакчевићеве, у Србији 49 одсто лица старости 15 и више година зна да обавља неку од наведених активности.

– Посматрано по полу, међу компјутерски писменим лицима учешће мушкараца и жена је готово изједначено (50,4 одсто мушкараца и 49,65 одсто жена је компјутерски писмено), док је међу компјутерски неписменим лицима веће учешће жена (54 одсто) него мушкараца (46). Компјутерски најписменијих грађана има у узрасту од 20 до 29 година, а најмање међу лицима старијим од 65 година живота. Информатички најписменији су становници у градовима (72 одсто), указала је је Лакчевић.