Наставник физичког најчешће директор

Иако су се у претходном периоду могли чути захтеви да директори школа буду искључиво професори стручних предмета, у школама су и даље на руководећим функцијама углавном наставници физичког васпитања. Да ли ће лиценцирање директора променити садашњу структуру управљачког кадра у образовању – остаје да се види, а до тада се барата истраживањем Уније синдиката просветних радника, које је на узорку од 75 одсто основних и средњих школа показало да су на челу школа у 72,7 одсто случаја наставници физичког васпитања. Међу директорима има и педагога и психолога (четири одсто), 20 процената су професори разредне наставе, а 23 одсто наставници осталих предмета.

Јасна Јанковић, на челу Сектора за образовање у Унији синдиката просветних радника Србије, каже да, колико јој је познато, ново истраживање није рађено, вероватно и зато што се подаци, односно директори нису променили.

– У мојој Правно-пословној школи директорка је професорка књижевности, пре тога смо имали професоре математике и географије. Нема никаквих правила ко ће бити изабран за првог човека школе, то нема никакве везе са тим који је факултет колега завршио. Директор би требало да има менаџерских способности, јер је школа данас тако конципирана, а не смета и ако репрезентативно изгледа, што је чест случај код наставника физичког – истиче Јанковић.

Драган Јовичић је трећи мандат на челу Основне школе „Бранислав Нушић” у Смедереву, а на то место је дошао као наставник физичког васпитања, заменивши такође наставника физичког. По његовом мишљењу, ови подаци су вероватно данас другачији, јер наводи пример, у Смедереву су од 20 директора – само двојица наставници физичког васпитања.

– О раду директора је најбоље питати колектив, а колико знам, у нашем граду све директоре су бирали наставници, а не политика, ево ја први нисам члан ниједне партије. Наш посао је врло захтеван, мора се бити врло агилан, то није само седење у фотељи, већ се набавља и храна, струја, иде у општину. Ја сам мислио да је лакше бити директор него наставник, међутим, то ипак није тако – каже Јовичић.

Он скреће пажњу на још једну чињеницу у школству Србије: већину колектива у школама чине жене које се теже одлучују за функцију директора.

– Није битно да ли сте математичар или физичар, већ како обављате тај посао и шта ћете једног дана да оставите иза себе. Наша школа је увек најбоља на матурском испиту, имали смо први ђачки парламент у Србији, први смо климатизовали све учионице, прошле године смо поделили 20.000 бесплатних оброка за ђаке – каже Јовичић.

Иван Ружичић, директор Гимназије у Чачку и председник Друштва директора школа Србије истиче да није кључно питање које су струке људи који су на челу школа, већ какав им је статус.

– Ми смо једино удружење у Србији овог типа, окупљамо око 240 директора основних и средњих школа и могу вам рећи да је структура врло шаролика. Питање струке није кључно, већ како системски решити да директори школа буду најбољи професори у најбољим годинама. Тренутно они су дестимулисани да обављају овај посао – истиче Ружичић.

По његовим речима, до 2009. године директорима се није чувало радно место са којег су дошли, чак су били принуђени да запошљавају друге колеге на то радно место, а од 2009. године могу да рачунају на претходно радно место само један мандат.

– То је врло одговоран посао, свакодневно решавамо бројне проблеме који нису мали и то за плату од 54.000 динара. Ево, ја сам 12 година директор и верујте да ниједном нисам био на годишњем одмору дуже од седам дана, да не причам о мојим колегама које пре стигну до болнице него до пензије – истиче овај професор филозофије.

Он објашњава да је додатак на плату директора само 20 одсто и да реално, сваки председник синдикалне организације који је и разредни старешина и нешто старији, може да има већу плату од првог човека школе.

Наш саговорник се управо вратио и са првог регионалног скупа директора који је одржан у Сарајеву и преноси да истраживања Европског удружења директора показују да директор на квалитет школе утиче чак до 60 одсто. Он додаје и да процедура за избор првог човека школе није једноставна, а на крају, сами наставници бирају ко ће их представљати.