У Србији 12.000 слепих
У Србији је данас око 12.000 слепих и слабовидих особа, које живе на маргинама интересовања јавности и на самој ивици егзистенције. О њима најчешће брину чланови најуже породице, а за школовање ових особа држава је отворила врата само једне специјализоване установе за слепе и слабовиде особе.
Једина школа у Србији која обједињује предшколско, основно и средње образовање другог, трећег и четвртог степена искључиво за ученике оштећеног вида налази се у Земуну. По завршетку школе "Вељко Рамадановић" ученици стичу диплому ТТ манипуланата, која им омогућује да се запошљавају као телефонисти, телепринтеристи и радио-оператери.
Секретар Савеза слепих Драгиша Дробњак каже да се у овој школи тренутно школује око 190 ученика. Ова специјализована образовна установа има и свој интернат у коме ученици станују, хране се и учествују у раду школских секција – од музичке до шаховске.
– При специјалној школи "Милан Петровић" у Новом Саду постоји посебно одељење са четири разреда за слепу и слабовиду децу. Ученици са оштећеним видом похађају и школу за заштиту вида "Драган Ковачевић", и посебна одељења медицинске школе у Делиградској улици у Београду, у којој се школују за физиотерапеуте.
Међутим, када ова деца изађу у живот са својим дипломама најчешће се суочавају са дискриминацијом при запошљавању. А та дискриминација обично је последица незнања људи о томе шта особе са том врстом хендикепа могу да пруже – објашњава Драгиша Дробњак.
Он истиче да слепе и слабовиде особе могу бити веома продуктивне у занимањима која захтевају веће ангажовање чула додира – попут масаже или грнчарства, али подједнако добро могу да обављају и посао телефонисте и радио-оператера. Ове особе могу да се запошљавају и у електронској индустрији. Њих је слепило натерало да "гледају" јагодицама, фигуративно објашњава Драгиша Дробњак.
Једини дом за збрињавање људи са оштећеним видом који немају своје породице и било каква средства за живот налази се у Панчеву и у њему живи између 120 и 130 особа. Председник Милосрдног фонда "Светлост" Стеван Симић каже да су тамо смештене особе старости од 20 до 90 година, а услове у којима они живе он описује као "апсолутно ужасне".
– У панчевачком дому за слепе су укупно три туша и девет тоалета од којих је пола у готово неупотребљивом стању. У собама од 18 квадрата често се налази седам или осам кревета. Људи који дођу у дом, у њему најчешће сачекају и крај живота, а услови у којима живе су толико лоши да сам готово убеђен да се и у затворима живи комфорније – каже Симић.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
