Недеља, 12.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Србији 12.000 слепих

У Србији 12.000 слепих
С прошлогодишње акције Удружења слепих и слабовидих Србије "Бели стап" под називом "Прошетајмо заједно" (Фотодокументација "Политике")

У Србији је данас око 12.000 слепих и слабовидих особа, које живе на маргинама интересовања јавности и на самој ивици егзистенције. О њима најчешће брину чланови најуже породице, а за школовање ових особа држава је отворила врата само једне специјализоване установе за слепе и слабовиде особе.

Једина школа у Србији која обједињује предшколско, основно и средње образовање другог, трећег и четвртог степена искључиво за ученике оштећеног вида налази се у Земуну. По завршетку школе "Вељко Рамадановић" ученици стичу диплому ТТ манипуланата, која им омогућује да се запошљавају као телефонисти, телепринтеристи и радио-оператери.

Секретар Савеза слепих Драгиша Дробњак каже да се у овој школи тренутно школује око 190 ученика. Ова специјализована образовна установа има и свој интернат у коме ученици станују, хране се и учествују у раду школских секција – од музичке до шаховске.

– При специјалној школи "Милан Петровић" у Новом Саду постоји посебно одељење са четири разреда за слепу и слабовиду децу. Ученици са оштећеним видом похађају и школу за заштиту вида "Драган Ковачевић", и посебна одељења медицинске школе у Делиградској улици у Београду, у којој се школују за физиотерапеуте.

Међутим, када ова деца изађу у живот са својим дипломама најчешће се суочавају са дискриминацијом при запошљавању. А та дискриминација обично је последица незнања људи о томе шта особе са том врстом хендикепа могу да пруже – објашњава Драгиша Дробњак.

Он истиче да слепе и слабовиде особе могу бити веома продуктивне у занимањима која захтевају веће ангажовање чула додира – попут масаже или грнчарства, али подједнако добро могу да обављају и посао телефонисте и радио-оператера. Ове особе могу да се запошљавају и у електронској индустрији. Њих је слепило натерало да "гледају" јагодицама, фигуративно објашњава Драгиша Дробњак.

Једини дом за збрињавање људи са оштећеним видом који немају своје породице и било каква средства за живот налази се у Панчеву и у њему живи између 120 и 130 особа. Председник Милосрдног фонда "Светлост" Стеван Симић каже да су тамо смештене особе старости од 20 до 90 година, а услове у којима они живе он описује као "апсолутно ужасне".

– У панчевачком дому за слепе су укупно три туша и девет тоалета од којих је пола у готово неупотребљивом стању. У собама од 18 квадрата често се налази седам или осам кревета. Људи који дођу у дом, у њему најчешће сачекају и крај живота, а услови у којима живе су толико лоши да сам готово убеђен да се и у затворима живи комфорније – каже Симић.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.