Датум политичко, а не економско питање

Са прошлогодишњом инфлацијом од 12,2 одсто, двоструко већом од планиране, Србија је била европски рекордер. Државни дуг је достигао 61,5 одсто вредности свега што у години створимо, односно вредности бруто домаћег производа (БДП), упркос законом утврђене горње границе од 45 одсто.

Укупна девизна задуженост државе и привреде премашује 80 одсто БДП, па и по том основу важимо за високо задужену земљу. У групи смо рекордера на Старом континенту и по броју незапослених међу способнима за рад – око 750.000 душа.

Србија је европски рекордер и по учешћу БДП расхода за пензије и плате запослених у државним службама. Од око 1,8 милиона запослених, само 17 одсто, или око 300.000 ради у индустрији. Економисти упозоравају да је тај однос броја запослених у производњи и државним службама неодржив.

Да ли би при садашњем стању српске економије ЕУ почела преговоре о нашем пријему?  Истини за вољу, ни некадашње економске перјанице међу чланицама „европске двадесетседморке” нису оно што су некада биле.

Штавише, и већина оних међу 17 чланица „еврозоне” данас не би испунило неке од економских критеријума за пријем утврђених 1993. године у Копенхагену. Примера ради, процењује се да је укупан државни дуг Немачке у 2012. премашио 2,2 билиона евра.

У том случају, однос дуга према бруто домаћем производу Немачке могао би да достигне 83 одсто, знатно изнад званичног лимита Европске уније од 60 одсто утврђеним Лисабонским споразумом.

– Када је реч о испуњавању економских критеријума за почетак преговора, сигуран сам да би преговори сутра могли да почну – сматра Михаило Црнобрња, професор Факултета за економију и финансије.

– Бугарска и Румунија примљене су у ЕУ, а показатељи стања њихових економија у то време нису били ништа бољи од наших. За почетак преговора није одлучујућа висина БДП по становнику, већ уређеност привредног система, односно постојање функционалне тржишне економије. Кад почну преговори, Унија ће, пре свега, питати колико је учињено на укидању монопола и корупције.

Црнобрња сматра да наш државни дуг, инфлација, буџетски и други дефицити, нису сметња за почетак преговора.

Одлучујуће је питање Косова, а од економских услова унапређивање економског система. То подразумева све оно што захтевају многа удружења привреде, од Привредне коморе Србије до Савета страних инвеститора.

Они, у најкраћем, траже смањивање администрирања, смањивање пореских и непореских оптерећења и предуго чекање дозвола за покретање привредне активности, каже Црнобрња и подсећа да преговори трају дуго.

Најкраће се преговарало са Грчком – 3,5 година, која је сада најслабија карика економске еврозоне, док се са Аустријом, Финском и Шведском преговарало осам година.

– Србији од почетка преговора до пријема сигурно предстоји шест до осам година – тврди Црнобрња.

– У том времену мора да побољша свој економски систем, ојача економију и постигне кључне показатеље.

Владимир Грбић, професор Мегатренд универзитета, сматра да почетак преговора Србије о чланству у ЕУ не зависи од стања њене економије.

– У Студији изводљивости доминирају политичка питања. У њој нема бројева и економије. Поготову их не би било данас, када у Унији влада рецесија. Наша садашња инфлација, платнобилансни дефицит, велика задуженост, сигурно не би били разлог да нас ЕУ сутра не прими у своје чланство. Предстоји нам најмање осам година испуњавања свих других услова до пријема.

А која ће корист бити од почетка преговора? Грбић не очекује ништа спектакуларно. Ако сами не зарадимо, бољи живот нам неће донети ни улазак у ЕУ.

Мирослав Здравковић, уредник портала макроекономија, убеђен је да почетак преговора грађанима Србије неће донети никакав бољитак.

– Бољитак ће доћи са правном државом, предузетничким духом, рационалном економском политиком у корист производње и извоза – указује Здравковић.

– Почетак преговора донеће раст трошкова државне администрације, јер ће се од ње очекивати много више стручних знања у свим областима у којима се преговара. Ако наша државна управа не буде имала неопходна знања, онда ће нас 28 чланица ЕУ (с Хрватском) „скројити” по својој мери и својим интересима, јер ће наши преговарачи пристајати на све што се од њих тражи.
Здравковић упозорава да су захтеви које ЕУ поставља Србији у погледу Косова и Метохије занемарљиви у односу на вредност и тежину захтева који ће нам све чланице ЕУ диктирати у преговорима о чланству.

Зашто јуримо датум

– Датум преговора чини процес приступања Србије ЕУ више опипљивим, а успех процеса докучивијим – казала је за наш лист Ана Трбовић, деканка Факултет за економију, финансије и администрацију – ФЕФА, одговарајући на питање зашто настојимо да преговори што пре почну.

– То позитивно утиче на инвеститоре. У погледу финансијске подршке ЕУ не прави посебну разлику, али свакако ће утицати на расподелу средстава и преговарање нових буџета. Укратко, реч је о посредно позитивним економским ефектима, а не кораку који отвара нове фондове као што је био случај са добијањем статуса кандидата.

Оно што је најважније, додаје Трбовић, почетак преговора повлачи додатну посвећеност ЕУ да се процес успешно оконча, а на почетку подразумева правну проверу (скрининг) која се може описати метафором рендгена свих наших правних прописа.

– Тек након ове провере знаћемо колико смо досадашњим реформама приближили Србију ЕУ и колики је јаз у појединим областима у односу на праг који треба достићи. То је изузетно корисно као подлога за примену нових мера реформи, а унапређење пословне климе привлачи улагања и омогућава бржи економски развој – закључује Ана Трбовић.