Зашто Миле Јерковић није иза решетака

Миле Јерковић, бизнисмен из Бачке Тополе, један од најбогатијих Војвођана, осуђен је у априлу 2008. године у Окружном суду у Сремској Митровици на седам година затвора због учешћа у шверцу цигарета преко граничног прелаза Батровци.

Заједно са Јерковићем на укупну казну од 20,5 година осуђено је још пет особа оптужених да су учествовали у шверцу, међу њима и тројица цариника са граничног прелаза Батровци проглашени су кривим за примање мита. Осуђени цариници пропуштали су камионе без детаљног прегледа.

Они су на суђењу признали кривично дело које им се ставља на терет и да су за то добили по неколико десетина хиљада марака.

Првооптужени Миле Јерковић, власник великог броја предузећа, пољопривредних комбината, неколико хиљада хектара ораница, раније је хапшен по овој потерници и у притвору је провео мање од месец дана, бранио се на суђењу говорећи да је „реч о хајци коју против њега води полиција”.

Ту тврдњу образложио је тиме што су полицајци били љубоморни што је његова кафана на граничном прелазу Батровци успешно радила.

Поступак не би ни био покренут да није било пријаве Европске комисије која је тврдила да је он без документације прошверцовао четири шлепера цигарета из Хрватске.

По жалби Јерковићевих адвоката, тадашњи Врховни суд Србије је годину и по дана касније преиначио пресуду са седам и правноснажно га осудио на три године затвора.

Али, позив за издржавање казне никада му није стигао. Јерковић се тада хвалио како је „издејствовао” да му се пресуда од седам година затвора смањи а онда и „заборави”. То га је, причао је, коштало 150.000 евра.

На путу од суда у Сремској Митровици до суда у Суботици који је надлежан да га позове да три године тамнује на шта је правоснажно осуђен, допис о позиву на издржавање казне се једноставно „загубио”. У првом суду тврде да су послали а у другом да га нису примили. А ни он није имао сталну адресу да би га поштоноша пронашао. Добар изговор пара вреди!

У процесу који се води пред посебним одељењем Вишег суда у Београду против организоване групе Дарка Шарића, којој се суди због прања новца зарађеног на шверцу наркотика, кључну улогу има сведок Миле Јерковић из Зрењанина. У Специјалном тужилаштву су нам потврдили да он нема статус сведока сарадника.

Али је зато кључни „играч” у целој овој компликованој правосудној причи. Јесте трговао са Шарићима, сретао се са њима и преплитао у пословима, куповао разне фирме и земљишта, али је одлучио да „проговори” и тако стекне статус сведока, уместо окривљеног.

Процењено је да му је због сведочења угрожена безбедност па га јаке полицијске снаге целодневно чувају. Док се шета по Војводини, наоружани полицајци га прате у колони или стоје испред његових станова и кућа. Чак је, пратећи га, један од полицајаца из патроле доживео саобраћајну несрећу. Миле је отац десеторо деце, милионер, а од школе има – основну!

Српска полиција и тужилаштво када поведу кривични поступак против неке групе, уместо доказа које су дужни да сакупе а често нису у стању да прибаве, нуде појединим особама статус сведока, а заузврат од њих траже да изнесу на видело све против осумњичених чланова банде.

Ко је и да ли је само зарад сведочења против осталих чланова клана, Милету Јерковићу опрошћено седам година затвора, пардон три, па стога није ни пришао затворским решеткама.

Или, кад се опсете, позову га да се одужи закону. Ко му је „превидео” стотине милиона пара и десетине хиљада хектара плодног војвођанског земљишта купљеног на сумњив начин, остаје да се утврди.