Фреквенције и за цивилни сектор

Припадници мањинских заједница, организације за заштиту људских права, еколошке, потрошачке и друге НВО или удружења грађана могле би ускоро да добију своје станице. На недавно расписаном конкурсу за издавање РТВ дозвола за локална покривања, места би требало да се нађе и за станице цивилног сектора. Који ће део пакета од близу 430 радио и ТВ фреквенција припасти цивилном сектору – велико је питање, јер квота за њих није унапред утврђена. Пре две године када је у етру Србије пребројано 755 емитера, било је само 27 станица овог типа. Какве су то заправо станице?
Закон о радиодифузији каже да су станице цивилног сектора оне "које задовољавају специфичне интересе појединих друштвених група и организација грађана".

Такву станицу може да оснује непрофитна организација, дакле НВО или удружење грађана, а програм мора бити у вези са делатношћу оснивача. Ове станице програм могу да емитују само на локалном нивоу, не могу да стичу профит, а заузврат не плаћају надокнаду за емитовање програма. Средства за рад могу да обезбеде из донација, прилога грађана, спонзорства и из других извора прихода... Уколико током рада станица промени статус или, рецимо, заплови у рекламне или политичке воде, може да остане без дозволе.

Како ће са овим општим одредницама Савет РРА утврдити која НВО или удружење грађана заслужује да добије дозволу?

– Иако у Србији није постојала пракса у регулисању овог облика радиодифузије, Закон о радиодифузији прецизира ко може да буде оснивач ових станица, какав мора да буде садржај њиховог програма, као и право да конкуришу само за локалне фреквенције. Постојећи критеријуми за издавање дозвола примењиваће се и за станице цивилног сектора, које се пријаве на јавни конкурс, а могуће је да се утврде и додатни. Републичка радиодифузна агенција препоручује станицама цивилног сектора да се, због одрживости на тржишту, удружују и да заједнички деле програм на истој радио-фреквенцији у истој жељеној зони сервиса – каже Александар Васић, заменик председника Савета РРА.

По Стратегији "приоритет имају оне групе и организације које су се доказале на пољу афирмације људских и мањинских права и грађанских слобода и које раде у ширем интересу свих потенцијалних корисника таквих програма у локалној заједници". То се посебно односи на различите етничке групе, организације грађана са посебним потребама, културно-уметничке групе, омладинске организације и организације за бригу о деци, удружења за заштиту и едукацију потрошача, љубитеље природе и животиња, на еколошке и друге невладине организације и удружења грађана.

Да ли су ове препоруке довољне за ваљану одлуку о дозволама?

– Уколико буде потребно, утврдиће се додатни критеријуми за станице цивилног сектора, након њиховог пријављивања на конкурс, али у овом тренутку Савет РРА не зна колико и које ће се од њих пријавити. Све невладине организације које се пријаве на јавни конкурс биће равноправни играчи у трци за доделу дозвола само уколико благовремено доставе потпуну документацију која се од њих захтева за учешће на јавном конкурсу за локално покривање – каже Васић.

Да жеља за сопственом станицом, чак и кад се дозвола обезбеди, не мора да гарантује опстанак таквог емитера показује пример Мађарске. На конкурсу за станице цивилног сектора подељено је готово 150 дозвола, а у етру само је једна радио-станица док остале нису могле финансијски да опстану.