Саобраћајно чвориште напушта Савски амфитеатар

Најважније новине у нацрту Генералног урбанистичког плана Београдадо 2021. су привредне зоне на парцелама у својини града. Та ризница од око 200 хектара обухвата земљиште ПКБ-а, плацеве уз ауто-пут Београд–Загреб и Београд–Ниш, подручје поред моста Земун–Борча и обилазнице око Београда.

ГУП јестратешки документ из кога се може видети претежна намена сваког подручја, али се само на основу његових параметара не могу добити папири за градњу, каже др Небојша Стефановић, директор Урбанистичког завода Београда.

Измештање аутобуске и железничка станице из Савског амфитеатра, највредније градске локације, планира се од педесетих година прошлог века и помак на том путу могао би да се деси у овој години.

– Аутобуска станица биће у Новом Београду код „бувљака”, а поред ње и будућа железничка станица Нови Београд. За ту локацију ГУП је предвидео израду плана детаљне регулације и у оквиру њега саобраћајну студију и урбанистичко-архитектонски конкурс. Главна железничка станица биће пресељена у Прокоп, када он буде завршен – каже Стефановић.

Према Генералном урбанистичком плану престонице, приоритети су и прва линија метроа од Устаничке до Земуна, измештање теретног саобраћаја из центра и наставак изградње три саобраћајна прстена обилазнице око Београда. Лука Београд остаје на садашњој локацији и подручје за лучне делатности заузима око 35 хектара.

– Планирано је измештање луке и за то су одређене две локације: Великоселски рит и лева страна Дунава од моста ка Панчеву. Тек када буде изграђена нова лука стара се гаси. Када ће то да се деси зависи пре свега од републике, а не града – прецизира Стефановић.

Преосталих 450 хектара од дорћолске марине до Аде Хује пре три године променило је намену од индустријске зоне у градски центар (станови, пословни простор, паркови, културни садржаји...). За тај део града један план детаљне регулације је недавно усвојен, а два су у изради.

----------------------------------------------

Каталог понуде за израду планова детаљне регулације

За четвртину територије Београда, која није покривена детаљним плановима, инвеститори ће, као и до сада, моћи сами да финансирају израду тих документа у зонама где желе да граде. Да би улагачи могли да процене колико велики посао их чека и да ли им се он уопште исплати, Урбанистички завод припрема каталог понуда за израду планова детаљне регулације. За сваку од плановима непокривених локација, у каталогу ће инвеститори моћи да нађу која је основна намена тог простора, како изгледају орто-фото снимци, колико би прављење плана могло да кошта.

Из каталога ће предузимачи сазнати и каква инфраструктура постоји на локацији и шта недостаје. Јер, негде већ постоје потребне саобраћајнице, електрична, водоводна и канализациона мрежа, док на појединим локацијама она тек треба да се допуни.

----------------------------------------------

Нови град у залеђу луке

Простор у залеђу Луке Београд, од марине Дорћол до Панчевачког моста површине 94,4 хектара, више није намењен за индустрију и привреду него за становање, пословање, зелене површине и рекреацију, нове саобраћајнице, вртиће, школе, социјалну установу, здравствену станицу тржне центре...

План детаљне регулације (ПДР) који предвиђа нове садржаје на десној обали Дунава усвојили су градски одборници три дана уочи Нове године. Планом је обухваћен и Београдски вунарски комбинат у Вишњичкој улици.

Према процени урбаниста који су кројили план за подручје Аде Хује (зона А) могуће је изградити 1,3 милиона квадрата станова, комерцијалних и јавних објеката. Предвиђено је повећање броја саобраћајница, зелених и водопривредних површина уз Дунав, инфраструктуре са садашњих 32,48 на 50 хектара.

– Планирана је изградња 3.000 станова и повећање броја житеља у тој зони за 8.500 као и 30.000 нових радних места. Делови комплекса термоелектране „Снага и светлост”, фабрике „Давид Пајић – Дака, хотела „Адмирал”, Београдског памучног комбината, Београдског вунарског комбината и зграде старе кланице предложени су да буду заштићени и њихова реконструкција, претварање у стамбене и пословне комплексе изискиваће сагласности Завода за заштиту споменика културе – кажу у Урбанистичком заводу.