Кина највећи добитник у Авганистану

Кабул – Вишегодишњи посматрач конфликта у Авганистану, Кина, почиње да се укључује привучена огромним рудним ресурсима, али док се стране снаге под вођством Американаца припремају за повлачење, Пекинг је забринут да би било какав хаос после 2014. могао да охрабри исламисте на њеној територији, извештава АП.

Подржавана од САД и других западних влада, које на азијског гиганта гледају као стабилизирајући фактор, Кина би могла да буде крајњи добитник у Авганистану – а да није пролила крв или дала много помоћи.

Безбедност, тачније њен недостатак, остаје међутим највећи изазов. Кинеске компаније већ су се ангажовале око три инвестициона пројекта вредна милијарде долара, али неће ићи напред уколико околности не постану сигурније.

Иако не делује да је Кина спремна да улети у било какав вакуум настао повлачењем страних снага, заокрет ка Авганистану је у току.

Пекинг је прошлог лета потписао споразум о стратешком партнерству са ратом – растрзаном земљом. То је у септембру пропраћено одласком за Кабул високог безбедносног званичника, првог тако високог функционера кинеске владе после 46 година, и најавом да ће Кина обучавати 300 авганистанских полицајаца.

Кина такође показује спремност да помогне преговорима о миру док се НАТО припрема на повлачење до краја 2014.

Растућа економска моћ очито Кини омогућава нову улогу и већи утицај у глобалним пословима. Успех, иако није гарантован, могао би да значи велику корист за земљу гладну сировина која жели да очува стабилност у немирном региону Синјанга.

„Уколико сте способни да рачунате на мање-више стабилну ситуацију у Авганистану, и ако он постане још једна релативно нормална држава централне Азије, Кина ће бити природни добитник”, каже Ендрју Смол, експерт за Кину у Немачком Маршаловом фонду у САД, америчком истраживачком институту.

„Кина је једини играч који може да обезбеди ниво инвестиција неопходан да Авганистан успе.”

Током претходне деценије, кинеска трговина са сировинама богатим суседима Авганистана је цветала. Туркменији трговина са Кином представља 21 одсто бруто производа 2011, док је према анализи ММФ-а годину дана раније износила само један проценат.

Одговарајући број за Таџикистан је 32 одсто БНП-а, насупрот 12 процената 2006. Кинеска трговина са Авганистаном чини скромних 1,3 процента његовог БНП-а из 2011.

Гледајући ка рудним резервама Авганистана процењеним на 1.000 милијарди долара, кинеске компаније прибављају права на вађење великих количина бакра и угља, а прве су после деценије добиле концесију за експлоатацију нафте. Кина је такође заинтересована за велике резерве литијума који се користи у широком распону од батерија до нуклеарних компоненти.

Кинези показују интерес за инвестирање у хидропотенцијале, пољопривреду и грађевинарство.

Ванг Љан, експерт за Централну Азију Универзитета у Пекингу, примећује да је Кина историјски везана за Авганистан, јер је он раскршће Азије.

„Неспорно је да Кина носи одговорност да учествује у политичкој и економској обнови Авганистана.”

Стабилан Авганистан, каже Ванг, од виталног је значаја за безбедност Синјанга, на западу Кине, где исламски милитанти траже независност. Неки су добили склониште и обуку у Пакистану и дуж његове границе са Авганистаном. Пекинг страхује од хаоса, или победе талибана, што би тим групама дало више слободе.

Вашингтон охрабрује Пекинг да ојача инвестиције и помоћ Авганистану и подржава учешће Кине у различитим мировним иницијативама, укључујући форум Пакистан–Авганистан–Кина одржан прошлог месеца други пут.

Дауд Морадијан, који је на челу авганистанског Института за стратешке студије у Кабулу, каже да Кинези тргују опрезно – свесни недостатка експертизе на сложеном политичком терену који је био замка многих великих сила.

„Кинези су двосмислени. Не желе да се талибани врате на власт и забринути су да би они могли да попуне вакуум после 2014, али и не желе америчке трупе у свом суседству.”