Лавров: Пропао Ахтисаријев план

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров оценио је јуче да је план Мартија Ахтисарија, специјалног изасланика УН за Косово и Метохију, пропао, попут плана некадашњег генералног секретара УН Кофија Анана за решавање кипарског проблема, јер није био узет у обзир интерес једне од страна. На конференцији за новинаре после разговора са премијером Србије Војиславом Коштуницом, Лавров се заложио за компромис за Космет којi би био прихватљив и за Београд и за Приштину. Лавров је додао да би међународна заједница требало да помаже странама да се приближе том циљу.

"Такви напори када је реч о другим конфликтима понекад доведу до резултата, а понекад не, као што је случај са планом (бившег генералног секретара УН Кофија Анана) за Кипар и Ахтисаријевим планом за Косово", рекао је Лавров, одговарајући на питање руског новинара о томе какав би могао да буде компромис прихватљив и за Београд и за Приштину, наводећи да је разлог пропадања тих планова то што "није узет у обзир интерес једне од страна и што се покушало са наметањем једностраног решења".

Лавров је нагласио да се нада да ће преговори бити настављени.

На питање да ли ће Русија уложити вето на резолуцију о Косову у Савету безбедности УН, Лавров је истакао да "за сада нема нацрта резолуције" и да ће Русија "одлуку о томе донети када буде постојао нацрт решења". "Русија не одбацује Ахтисаријев план, али ми имамо своју иницијативу. Ми сматрамо да треба наставити преговоре и наћи решење које ће бити прихватљиво за обе стране", рекао је Лавров.

Коштуница је после разговора са руским министром рекао да Руска Федерација и Србија "подједнако принципијелно стоје на становишту и супротстављају се сваком покушају да се отме, супротно Повељи УН, део српске територије – Косово и Метохија". Он је оценио да "не постоји никакав разлог да Савет безбедности УН учини супротно од онога што је учинио 1999. са Резолуцијом 1244" која поштује територијални интегритет и суверенитет Србије.

Премијер Србије је, даље, изразио уверење да ће Савет безбедности поштовати свој основни документ, Повељу УН и принципе територијалног интегритета и суверенитета држава.

Лавров је изјавио да је Русија чврсто за наставак преговора Београда и Приштине, а српски премијер Војислав Коштуница – да оптимизам у погледу исхода преговарачког процеса гради на чињеници да је незамисливо да се чланици УН може отети део њене територије.

На питање упућено и Лаврову и Коштуници, на њиховој заједничкој конференцији за новинаре, да ли очекују да ће на крају преговарачког процеса решењем за Косово и Метохију бити задовољни и Београд и Приштина, Лавров је одговорио да не може да одлучује у име Београда и Приштине, али да може да каже да је Русија чврсто опредељена за наставак преговора Београда и Приштине.

"Надам се да ће право бити јаче од силе, а компромис од наметнутог решења", рекао је српски премијер.

Коштуница је изјавио да свака претња потенцијалним насиљем албанских терориста или "страховања" страних званичника од тих претњи представљају уцену. Сви они који се позивају на насиље као аргумент у решавању питања Косова и Метохије "једноставно, постају саучесници у том насиљу", нагласио је он, додајући да жртве не могу да буду одговорне за насиље почињено над њима.

Српски премијер је, такође, навео да је Србија подржала иницијативу Руске Федерације да се упути мисија СБ у Београд и Приштину и да утврди стварно стање људских права Срба и неалбанаца на Косову и питање стандарда, истичући да је то веома важно зато што тамо нема слободе кретања, и даље има много етнички мотивисаних злочина, зато што има пљачке и рушења српских цркава и, најзад, што се на Косово није вратило више од 200.000 протераних Срба и зато што у косовској престоници, Приштини, од 40.000 Срба, колико је живело пре рата 1999. године, сада у Приштини има само стотинак преосталих Срба.

Лавров је рекао: "Нама апсолутно није свеједно како ће даље живети Срби", додајући да је Србија водећи партнер Русије на Балкану.

Он је, иначе, оценио да ће мисија Савета безбедности која ће идуће недеље посетити Београд и Приштину омогућити чланицама Савета безбедности УН да "виде својим очима" стварно стање на Косову и како се испуњава Резолуција 1244 "највећег органа у међународним односима".

"Резолуција 1244 донета је на основу консензуса, али се не испуњава", рекао је Лавров уверен да је Савет безбедности обавезан да се, пре нових акција, његова претходна одлука у потпуности спроведе. "Надамо се да ће Мисија Савета безбедности и предлог о испуњењу Резолуције 1244 помоћи у проналажењу праведног и прихватљивог решења, и за једну и за другу страну", нагласио је руски министар, посебно истичући, на крају своје изјаве, да је онај правац који упућује ка споразуму између страна позитиван и конструктиван, а да је наметање једностраног решења контрапродуктивно.

Лавров се у Београду, где је присуствовао састанку министара Организације за црноморску економску сарадњу, састао и са председником Србије Борисом Тадићем и министром спољних послова Вуком Драшковићем.

Шеф руске дипломатије је у интервјуу Радио-телевизији Србије пренео да не би било "поштено" да у СБ УН о Косову буде усвојена резолуција која не би директно дала независност Косову, али би отворила могућност да земље могу једнострано да признају независно Косово. "Слушао сам такве идеје. Много је лукаваца који умеју да пишу такве текстове, а онда их тумаче онако како њима највише одговара. Ми не можемо да улазимо у такве приче. Савет безбедности мора да заузима праведне позиције. Резолуција 1244 није испоштована и ми не можемо да подржимо никога ко покушава да заобиђе ту реалност и одреши руке онима који хоће да крше међународно право", казао је Лавров.

Амерички државни подсекретар Николас Бернс изјавио је у уторак пред спољнополитичким одбором Представничког дома Конгреса да нова резолуција о Космету "заправо неће донети независност". "Њом ће се отклонити политичке и правне препреке за независност и дати мандат за међународни надзор над Косовом после одређивања статуса у складу са Седмим поглављем Повеље УН", рекао је Бернс, објаснивши да ће потом "косовске вође" прогласити независност коју ће признати "САД и друге земље". Правни стручњаци у Стејт департменту, према тврдњама америчких извора, покушавају да пронађу формулацију за нову резолуцију која би могла да буде прихватљива и Русији, али би београдска изјава Сергеја Лаврова могла да сруши наду Вашингтона да ће Москва пристати на резолуцију у којој се не помиње реч "независност", али се Косову дозвољава да прогласи самосталност. 

Лавров је уценом назвао наводне аргументе да са решењем за Косово треба пожурити, јер може бити угрожена безбедност и изазван нови талас насиља. "То је уцена. Чиста уцена. Јер, тражити да се једнострано призна независност, а са друге стране претити да, ако се то не учини, следи насиље и проливање крви, ја то не могу да окарактеришем никако другачије него као уцену", појаснио је Лавров.

После разговора са председником Тадићем, руски министар је рекао да "у потпуности подржава став Београда у вези са неопходношћу пуне примене Резолуције 1244, која до сада... није уопште испуњена".

У међувремену, Сједињене Државе покушавају да убеде оне чланице Европске уније које су изразиле резерве према Ахтисаријевом плану да подрже независност српске покрајине. Тако је државни секретар Кондолиза Рајс у разговору са шефом словачке дипломатије Јаном Кубишем рекла да је јединство Европске уније кључ који ће помоћи да се реши питање Косова. "Рајсова се неколико пута вратила питању Косова и веома је наглашавала да је јединство ЕУ кључ који ће помоћи да се реши ситуација, али ако не буде јединства, то може да проузрокује велике компликације, чак тензије и проблеме", казао је Кубиш, који је био у посети Вашингтону.

САД желе да мисија Европске уније наследи мисију УН на Косову и могуће је да не би признале независност ако је не прихвати и Брисел. Зато Американци сада покушавају да Словачку убеде да је Ахтисаријев план добар, иако се министар Кубиш, који је тај план у почетку подржао, због тога сукобио са парламентом који је усвојио резолуцију са захтевом да решење статуса мора да буде прихватљиво и Београду. Европска унија већ је саопштила да мисију на Космет неће послати ако њен мандат не буде јасно дефинисан резолуцијом Савета безбедности, а да је неслагање у ЕУ у вези са јужном српском покрајином велико види се и из тога што је са дневног реда састанка министара спољних послова ЕУ који се одржава у понедељак скинуто питање Косова и Метохије. Дора Бакојани, министар спољних послова Грчке, још једне чланице ЕУ која има резерве према плану Мартија Ахтисарија, изјавила је да њена земља остаје при ставу да решење за Косово мора бити пронађено у оквиру Савета безбедности УН. "Сада чекамо какву ће одлуку донети Савет безбедности. Од почетка смо рекли да је потребна одлука Савета безбедности и да Европска унија мора да буде јединствена у свом ставу", рекла је Бакојани новинарима. Она је додала да је на састанку министара земаља чланица Организације за црноморску економску сарадњу, јуче у Београду, било "доста дискусије о Косову".

Председник Тадић је у разговору са Бакојанијевом поновио да је за Србију неприхватљива било која форма независности Косова и Метохије, док је премијер Коштуница оценио да је долазак мисије Савета безбедности веома важан догађај. Председник Тадић разговарао је и са министром иностраних послова Турске Абдулом Гулом, министром иностраних послова Румуније Адријаном Ћоројануом и министром иностраних послова Јерменије Вартаном Осканијаном, који су такође били учесници "црноморског економског самита" у Београду.

Биљана Чпајак
Владимир Радомировић

-----------------------------------------------------------

Провокација на црноморском састанку

На састанку министарског савета Организације за црноморску економску сарадњу избио је дипломатски скандал кад је заменица министра спољних послова Албаније Едита Харџи рекла да Албанија у целини подржава план Мартија Ахтисарија и независност Косова и Метохије. Министар спољних послова Вук Драшковић, који је председавао скупу, рекао је да је изненађен да на оваквом састанку висока представница Албаније потеже питање Косова и Метохије, јер та покрајина "није у Албанији већ у Србији и представља унутрашњи проблем Србије, а не Албаније".

Председник Србије Борис Тадић је на отварању министарског савета поручио да Србија не прихвата независност Косова и Метохије и да би такав преседан могао да проузрокује далекосежне последице у многим земљама. Јер, како је он том приликом рекао, "у региону има много Косова" и да у тим земљама постоје конфликти сличним косметском.

– Србија брани принципијелне и легитимне интересе на Косову и Метохији, а то су култура, њени грађани, суверенитет и интегритет. Србија је привржена мирном решењу проблема и међународном праву, и при том води рачуна о стабилности других земаља које имају сличне конфликте – рекао је председник Србије.

М. Л.