Прилика да се Звезда определи

Тренер Александар Јанковић је намеравао да у Анталију, где је Црвена звезда од јуче поново на припремама, поведе и Филипа Јанковића. Али, под условом, да повуче захтев за раскид уговора. То се није догодило и даровити фудбалер није отпутовао с екипом.

Разуме се, најлакше је да се завапи како су, ето, дечку напунили главу и хоће пошто-пото да оде у бели свет, а то није за њега у овом тренутку. Међутим, Филип Јанковић није једини. Ове зиме је већ било случајева да Звездина деца не виде своју будућносту у клубу у коме су поникла. И тако је већ неколико година. Зашто?

По неписаном правилу све управе „црвено-белих” су се клеле у своју фудбалску школу, али су и доводиле појачања из других клубова, чак и из Латинске Америке и Африке, па и враћале своје бивше првотимце из иностранства.

И та појачања су имала место у првом тиму, а вундеркинди из своје школе су чекали своју прилику. Чекали, чекали и нису дочекали.

Ови садашњи неће да губе време. Уосталом, ионако је сан сваког нашег фудбалера да оде у иностранству и зашто да скрате пут?

Вероватно би прича била другачија да је клуб пружао шансу својим јуниорима. Али, то проклето прво место...

Само да поново постане шампион, да скине са себе тај притисак, па ће онда и „клинци” да добију шансу. И биће им лакше, кад не морају по сваку цену да буду прваци.

Али, прошло је пола деценије, а титуле нема. Штедећи и штитећи матуранте своје фудбалске школе Црвена звезда се све више удаљавала од циља.

Јасно је да нема идеалног тима и да увек може да се појача. Међутим, једно је ако је створена екипа васпитавана од малих ногу у најбољем клупском духу, па се њој прикључи неко са стране, а сасвим друго ако се доведу играчи одрасли и васпитавани у сасвим другачијим срединама. Од те мешавине, ако то нису врхунски професионалци (додуше, ни то није гаранција), а такви не долазе у наше клубове, врло је тешко да се створи оно што би се хтело.

Сада је прилика да се Звезда определи. Тренер Јанковић је у Анталију одвео и Звездину децу. Али, то није довољно. То је рађено и раније.

Клуб треба да скупи храбрости и да пресече – пружићемо шансу нашим дечацима. Ако неко вреди показаће то и са 18 или 19 година. Нико није постао ас у 25. или 30. години. Шекуларац, Џајић или Петровић су свој висок домет најавили још пре пунолетства.

Али, да би тренер могао да се одлучи на такав потез клуб мора да преузме одговорност за то на себе. Да прогласи нову клупску политику, која ће, у ствари, да буде повратак на стари Звездин рецепт.

И ништа страшно ако се још мало причека на титулу. До сада се ишло на то да се у ходу створи шампионски тим, па ето докле се стигло. Не само да нема титуле, него се дошло до ивице банкрота. Јер, доведени играч је неупоредиво скупљи од оног који је ту, из града или околине. Нема проблема ни са такозваним уклапањем, јер је одрастао у клубу. И ако је стручни рад био добар, онда нема разлога да се не створи и добар тим.

А што се титула тиче... Није Црвена звезда била највећи клуб у Југославији зато што је највише пута била првак, него зато што је најчешће зиму дочекала у европским такмичењима. А тада у нашим клубовима нису играли странци...