Синови подземља

Медији су их својевремено називали "витезовима улице", наводећи да су то "храбри и срчани момци који нису хтели да имају исте судбине као њихови очеви који су радили даноноћно у фабрикама". Иза себе су оставили бројна кривична дела, од туча и физичког насиља па до трговине дрогом и убиства. Упркос томе, већина њих тада није често одговарала пред судом. Њихови синови одрастали су у времену ратова и санкција, гледајући очеве како се ките златом.

Седамнаестогодишњи Марко Гузијан, син Јована Гузијана Цунера кога је "земунски клан" ликвидирао 2002. године, осумњичен је за брутално убиство Зорана Димитријевића (51) и његовог сина Александра (22) у суботу увече у печењари у Земуну. Вероватни мотив – Цунеров син уобразио је да Александар има нешто против њега.

Одраније познат по насилничком понашању, Марко Гузијан има подебели полицијски досије. Име његовог оца својевремено је довођено у везу са три убиства, трговином дрогом и нафтом, насилничким понашањем, тешким разбојништвима и држањем и ношењем оружја без дозволе. Убијен је 5. октобра 2002. године, када је у њега из "аудија А6" пуцао Сретко Калинић још у бекству, човек који је најчешће помињан као ликвидатор "земунског клана".

Народ би рекао да "ивер не пада далеко од кладе", а социолог Ратко Божовић каже за "Политику" да су синови криминалаца, као уосталом и сви млади тада, одрастали у друштвеном хаосу, насиљу и безакоњу, једино што је таква атмосфера била и у њиховим породицама.

– У времену кризе моралног идентитета и наопаког система вредности није било шанси за нормално одрастање. Снажни олујни ветрови ударали су у срце породице, у њено огњиште. То је била душевна и ментална промаја – каже социолог Божовић.

Цунеров син није једини који је кренуо странпутицом. Милан Угарковић звани Мали Угар, син покојног Драгана Угарковића Угара члана такозваног старијег земунског клана, са само 15 година осуђен је због убиства Џемаила Демировића 1998. године. Три године касније млађи Угарковић је побегао из Васпитно-поправног дома у Крушевцу, после чега је починио серију злочина.

Ухапшен је годину дана касније због убиства, разбојништва, наношења тешких телесних повреда, а на терет му је стављено и опирање хапшењу што додатно сведочи о бахатости и безобзирности млађег Угарковића.

Његов отац, члан старије земунске гарде, убијен је новембра 1999. године. Старији Угарковић убијен је у класичној "сачекуши" из пушке "калашњиков" у Улици народних хероја код броја 1 у Новом Београду, док је седео за управљачем свог аутомобила "голфа 2" италијанске регистрације.

Био је актер бројних пуцњава током деведесетих година, криминалац који се држао "своје територије". Ниједном није кривично одговарао.

Божидар Батица Станковић (27), син у подземљу чувеног Жоржа Станковића ликвидираног 1993. године, убијен је на идентичан начин и у истој улици као и Драган Угарковић, али јуна 1996. године. За "делатности" којима су се бавили Станковићи довољно је навести речи самог Жоржа Станковића, између осталог бившег боксера Црвене звезде, у младости називаног "краљем џепароша", који у једном од бројних интервјуа у медијима без длаке на језику рекао: "Признајем – био сам мафијаш".