Милион људи запослено на улици

Драгица Стојимановић (49) више од двадесет година хлеб зарађује у зони "сиве економије". По занимању је шверцерка, радно место јој је дуж читавог београдског Булевара краља Александра, а радни сто – покретна картонска кутија. Њене колеге су, каже, различитог старосног и образовног састава – од деце до стараца, од фризерки до доктора наука. На улици, где су стицајем околности "запослени", радно време траје од јутра, па све док не "налети" тржишна инспекција и док се стампедо импровизованих тезги не сјури ка Вуковом споменику.

Није се много премишљала када је пре двадесет година донела одлуку да шверц постане њено животно опредељење. Нередовна и мала плата у "Клузу", пет чланова породице, које је требало прехранити, и гомила неплаћених рачуна били су више него довољан разлог да се одрекне радне књижице и изађе на улицу.

– Улица нас је научила свему. Кад се крене трбухом за крухом не бира се начин да се дође до пара. Не смета ни киша, ни жега, ни мраз, ни јурњава. Једна моја "колегиница" има 80 година и продаје на улици, јер не може да преживи месец са пензијом од шест хиљада динара – каже Драгица, која се, за разлику од њених сапатника, не боји да јавно говори о свом занимању.

До података о тој тамној страни српске привреде тешко се долази, јер их је веома тешко прикупити и измерити. 

Резултати анкете о "сивој економији", коју је Економски институт спровео у децембру 2000. године на узорку већем од 3.800 испитаника, указивали су да је у "сивом сектору" било ангажовано најмање милион људи. Уколико се овом броју дода и категорија самозапослених, који су радили на улици, у кући или на другим местима, без регистроване фирме, онда укупан број актера "сиве привреде" достиже цифру од близу милион и двеста хиљада динара.

Данило Шуковић, председник Центра за економска истраживања при Институту друштвених наука, сумња да се ова бројка, без обзира на то што датира из 2000. године, много променила. Према његовим проценама, око 35 до 40 одсто укупне вредности производње која се оствари за годину дана "прогутају" сиви токови.

– Увођење ПДВ-а и фискалних рачуна је, без сумње, мало смањило нелегално пословање у такозваној сивој зони, али је оно још увек једна од великих бољки домаће економије. Последице таквог пословања велике су. Неко ко ради на улици не плаћа ПДВ и најмање за 18 одсто штети државу и све буџетске кориснике. Такође, тиме се ствара нелојална конкуренција и руше фер правила игре. Они који послују легално због тога имају велики проблем – истиче Шуковић.

Он објашњава да за овакву ситуацију не треба кривити некога ко на тезги препродаје одећу. Овде је, како истиче, држава једини кривац. Систем се није довољно отворио за инвестиције и није обезбедио довољно радних места нити јасна правила игре – каже Шуковић који, међутим, у сивој економији види и добар расадник способних кадрова.

– Ти људи би били одлични радници, јер су веома прилагодљиви и жилаво се боре за егзистенцију. Самим тим што су се упустили у тако нешто, они су показали предузимљивост и способност – истиче Шуковић.

А. Николић

--------------------------------------------------------------------------

Рад на црно у опадању

Послодавац би увек да ушићари, а радник само да дође до корице хлеба.

Стога су потписивање бланко уговора и рад на црно још увек наша свакодневица. Из Министарства рада добили смо информацију да су током 2005. године по службеној дужности извршена укупно 60.003 надзора. У раду на црно затечено је 28.735 радника, а после обављеног инспекцијског надзора накнадно су закључена 21.563 уговора о раду. У прошлој години у раду на црно затечено је 16.205 лица, али је од њих 11.324 успело да дође до сталног радног места. За прва три месеца ове године инспектори су пронашли 2.584 непријављена радника, од којих је 2.013 ускоро дошло до радне књижице.

Нелегални рад је, према мишљењу републичких инспектора, најраспрострањенији у трговини, угоститељству и грађевинарству, на које се посебно обраћа пажња због угрожености радника и неодговарајућег осигурања. Неке друге области чини се да су у запећку, али биће, ипак, да су понегде и послодавци довитљивији.

Рад на црно постоји у свим областима. Стога смо и увели дежурни телефон на који угрожени и неадекватно третирани радници могу током 24 сата да пријаве свог послодавца. Јавља се много грађана, има доста и анонимних пријава, које ипак узимамо у обзир и у много случајева наилазимо на кршење Закона, речено нам је у Инспекцији рада.

Инспектори рада откривали су случајеве у којима су послодавац и радник бланко потписивали уговоре о раду без елемената предвиђених чланом 33. Закона о раду. Када инспектор утврди да постоји такав уговор, а да послодавац није пријавио радника за обавезно социјално осигурање, сматра се да је запослени затечен у раду на црно. Тада инспектор својим решењем налаже послодавцу да закључи уговор о раду на неодређено време са даном ступања на рад и да радника пријави за обавезно социјално осигурање која ће носити исти датум. Истовремено инспектор рада подноси захтев за покретање прекршајног поступка надлежним органима. Казне се крећу од 400.000 до милион динара.

Трговина је инспекцији престала да задаје велике главобоље, јер су средином прошле године инспектори извршили екипни поход, односно контролу мегамаркета и продавница. Сада је број затечених радника на црно у трговинама какве су, рецимо, Делта-макси, Родић МБ или Це маркет – занемарљив "а то нам даје сатисфакцију", кажу у сектору Инспекције рада.

Александар Поповић, начелник Инспекције рада Пирот, такође, примећује да се број радника без потребних дозвола смањује. У 2005. на територији Пиротског округа затечено је 315 лица да раде "на црно", док је прошле године било 184 непријављених радника.

Надзор је појачан ове године у 11 општина Јужнобачког округа и на подручју општине Нови Сад. Према речима Љиљане Стојшић, начелника Одељења инспекције рада за Јужнобачки округ, у прва три месеца извршене су 2.384 контроле, а у раду на црно затечено је 175 радника, односно од 8 до 10 одсто мање него у истом периоду прошле године. Највише радника "на црно" има у пекарама, занатским, угоститељским и столарским радњама, док је у летњим месецима, посебно на градилиштима, много и радника из иностранства, пре свега из бивших југословенских република.

– Грађевинарство је, међутим, делатност где радници долазе и одлазе и има их много– објашњава Стојшић и додаје: – у одређеном периоду затекнемо радника на градилишту, одредимо казне и прописане мере, али када се вратимо у контролу, тих радника више нема, јер је изградња већ завршена. У летњим месецима најкритичнија област ипак је угоститељство, јер се много младих, студената и ђака пријављује за једномесечни или двомесечни рад не би ли зарадили новац за летовање.

Снежана Богдановић