Како је могуће да побеђујемо Немце?

Прекјуче су, утакмицу пре краја квалификација, наши ватерполисти обезбедили учешће на завршном турниру Светске лиге у Русији. Победили су у Новом Саду Немачку с 13:4 и безбрижно чекају меч у Барселони против Шпаније.

То само по себи није успех који ће да се памти. Светска лига није такмичење попут олимпијских игара, светских или европских првенстава. Она служи да би се репрезентације припремале за неко од та три највећа надметања.

Међутим, и поред тога има нешто чиме заиста можемо да се дичимо. Наши ватерполисти су победили Немачку јесенас, без дана припрема, у време превирања око смене селектора, у Хановеру с 10:8, а сада, код нас, баш убедљиво. И сви то прихватамо тако некако природно као зору после ноћи.

Али, како је могуће да побеђујемо Немце? Немачка је богатија од нас, има више клубова од нас, традицију дужу од нас, била је олимпијски победник још пре рата, пре четврт века је била европски првак и у конкуренцији репрезентација и у конкуренцији клубова.

Добро, ми смо у ватерполу за њих оно што су они у фудбалу за нас, али зашто су то промењене улоге? С распадом Југославије, а потом и одвајањем Црне Горе остали смо на ономе што Србија располаже. А Немци су за то време добили и ресурсе Источне Немачке, која је некада била ватерполо сила. Дакле, и кадровски је још богатија, а нама се база сужавала.

То сви знамо, али то некако не узимамо у обзир и овакве подвиге доживљавамо као нешто, не само очекивано, него и нешто што је врло лако. А није тако.

Уочи распада Југославије с правом смо се хвалили да смо у ватерполу оно што је Америка у кошарци. Те Југославије одавно нема, а место које је она имала Србија држи сама. Истина, и Хрватска и Црна Гора имају чиме да се похвале, али само наша земља редовно осваја медаље на највећим такмичењима.

По томе је ватерполо стегоноша нашег спорта у свету, па и државе. И ако она према икоме има обавезу да помаже, онда је то овакав њен представник. На жалост, уочи ове утакмице с Немцима председник Ватерполо савеза Србије Совровић је, готово извињавајући се, признао да помоћи нема ниоткуд, али се, ето, упркос свему нада да ћемо некако да наставимо истим путем.

Али, докле? Ватерполисти освајају медаље, а ватерполу никако да буде боље од тога.

Ето, Немци су закључили да треба да уче од нас. И за свог селектора су поставили нашег човека, Новоселца, који је и тренер њиховог најбољег клуба Шпандау, који у среду игра против Партизана у Београду у Лиги шампиона.

Ми заиста имамо знање у ватерполу, али као да немамо жељу да то и пратимо. Или заборављамо да и знању треба материјална потпора.