И балканске земље помагале ЦИА

Међу 54 државе које су помагале ЦИА да осумњичене терористе сместе у тајне затворе су Хрватска, Македонија и БиХ, преноси Ал Џазира Балканс.

У тајном програму америчке Централне информативне агенције (ЦИА) у којем су, након напада на САД 11. септембра 2001, осумњичени терористи противзаконито отимани, пребацивани у затворе у другим земљама и тамо испитивани уз мучење, на различите начине учествовале су 54 земље, наводи се у извештају америчке хуманитарне организације ОСЈИ.

У извештају се на 213 страница детаљно објашњава да је цели тај програм био противзаконит и да му је била намера да испитивање затвореника и њихов боравак у затвору остану изван домашаја закона.

Нема сумње, тврди се у извештају, да су високопозиционирани дужносници администрације Џорџа Буша одговорни за одобрење кршења људских права, али се наглашава да одговорност иде даље од владе САД, јер се противзаконите отмице, тајна пребацивања у затворе и испитивања уз мучење не би могли догодити без знања и пристанка влада других земаља.

„На основу веродостојних јавних извора и информација добијених од угледних организација за заштиту људских права, овај извештај је најсвеобухватнији каталог понашања према 136 особа, које су наводно биле подвргнуте таквом односу. Можда је таквих особа много више, али ће њихов укупни број остати непознат док САД и њихови партнери не допусте јавности приступ тој информацији”, стоји у извештају.

„Чак су 54 земље учествовале у тим операцијама на различите начине – омогућавањем простора за тајне затворе на својој територији, затварањем, испитивањем, мучењем или злостављањем особа, помагањем у хватању и пребацивању ухапшених, допуштањем употребе свог ваздушног простора и аеродрома за тајне летове којима су пребацивани ухапшени, давањем обавештајних података који су помогли при тајном затварању и пребацивању ухапшеника, те испитивањем особа које су тајно боравиле у затворима у другим земљама.”

Те се земље налазе на готово свим континентима – у Африци, Америци, Аустралији, Азији и Европи, а поименце се наводе Авганистан, Албанија, Алжир, Аустралија, Аустрија, Азербејџан, Белгија, Босна и Херцеговина, Кипар, Чешка, Данска, Џибути, Египат, Етиопија, Финска, Гамбија, Грчка, Грузија, Хонгконг, Хрватска, Исланд, Индонезија, Иран, Ирска, Италија, Јемен, Јордан, Јужноафричка Република, Канада, Кенија, Либија, Литванија, Македонија, Малави, Малезија, Мароко, Мауританија, Немачка, Пакистан, Пољска, Португалија, Румунија, Саудијска Арабија, Сирија, Сомалија, Шпанија, Шри Ланка, Шведска, Тајланд, Турска, Уједињени Арапски Емирати, Велика Британија, Узбекистан и Зимбабве.

Својим понашањем ове земље прекршиле су властите и међународне законе, а уз све то служиле су се мучењем – не само противзаконитом и неморалном него и крајње неделотворном методом за добијање важних информација.

Можда је најбољи пример, како се наводи у извештају, случај противзаконитог пребацивања Ибн ел Шеик ал Либија, који је имао „катастрофалне последице”.

Под претњом мучењем у Египту, где је незаконито пребачен из САД, Либи је измислио информације које су говориле о томе како Ирак обучава припаднике АлКаиде у коришћењу хемијског и биолошког оружја. Тадашњи амерички државни секретар Колин Пауел ослонио се на те измишљене информације у свом говору у Уједињеним нацијама, који је био окидач за рат против Ирака.

Упркос страшним нивоима мучења затвореника и кршења других људских права, САД и већина њихових партнера нису спровели делотворне истраге о операцијама противзаконитог тајног затварања и испитивања особа осумњичених за тероризам.

Италија је и даље једина земља у којој је суд кривично прогонио и осудио дужноснике за учешће у таквим операцијама.

Канада је једина објавила службено извињење једној жртви противзаконитог тајног пребацивања и мучења у Сирији, а осим Канаде само су још Аустралија, Шведска и Велика Британија жртвама таквих дела дале одређену материјалну одштету.

На крају извештаја позивају се Сједињене Америчке Државе и све земље које су суделовале у том програму да објаве све податке о томе, тумачећи како ће им то бити боље него да се истина открије другим каналима и да због тога буду додатно осрамоћене.