Босански језик „проговорио” у Дејтону

Огледна настава за ученике на босанском језику у Новом Пазару, Тутину, Сјеници и Пријепољу почеће за две недеље, али се полемике међу лингвистима и историчарима око питања аутентичности босанског језика и даље не стишавају. Распадом Југославије свака држава добила је свој језик, а Вељко Брборић, професор Филолошког факултета у Београду, истиче да одлука да се језици национално именују нема никакво упориште у науци и да је искључиво – политичка. Први пут је босански језик, по речима овог стручњака, поменут као посебан језик у Дејтонском споразуму, крајем 1995. године.

– У Дејтонском споразуму пише да се поред енглеског језика документ објављује и на српском, хрватском и босанском, односно бошњачком језику. Тада су први пут у међународним оквирима званично употребљени термини српски, босански и хрватски језик, уместо српскохрватског, који се користио од 1918. године – објашњава Брборић.

Националне тежње новоформираних држава биле су да се језик којим се говори национално именује, јер су сматрали да је то важно за конституисање нације, истиче наш саговорник.

„Лингвистичку сецесију” у Дејтону подржао је и Хашки трибунал. Портпаролка овог трибунала Магдалена Спалинска за „Политику” каже да некадашњи српскохрватски или хрватскосрпски језик, Хашки трибунал третира као три различита језика – босански, српски и хрватски, али ипак за њих користи јединствени назив – „босанско-хрватско-српски”. 

– Користимо сва три језика приликом суђења, али, приликом превођења уживо, може се догодити да преводилац буде Хрват, док на оптуженичкој клупи седи Србин или Бошњак – каже Спалинска, наглашавајући да се приликом превода докумената или објављивања саопштења за јавност трибунал труди „да се служи језиком оптуженог”.

На наше питање – ако Хашки трибунал већ уважава чињеницу о различитости српског, хрватског и босанског језика – не чини ли онда дискриминацију према осуђеницима тиме што су у судницама преводиоци који говоре другим језиком, она одговара:

– Хашки трибунал нема довољно ресурса за посебне преводиоце за сваког оптуженика.

Магдалена Спалинскаподсећа како је Хаг чињеницу о постојању три језика прихватио када су почела прва суђења.     

Шеф тима за одбрану Војислава Шешеља у Хагу Зоран Красић каже, међутим, да не може да закључи да ли Хашки трибунал признаје један језик са три назива, или три језика са – три назива.

– Они су пошли од претпоставке да сваки народ има свој језик. Не улазе они у лингвистичку анализу – примећује Красић, подсећајући да је лидер радикала Војислав Шешељ на почетку суђења, 2003. године, у два наврата тражио да му оптужницу која је читана на енглеском језику преводи српски преводилац. Тада је у судници преводилац био Хрват.

Питање односа српског и босанског – бошњачког језика нема никакве везе са језичким разликама између босанског/бошњачког и српског језика, истиче лингвиста Владо Ђукановић.

– Нико се, ни од босанских/бошњачких ни од иних лингвиста, још није усудио да направи попис онога што би било differentiaspecifica босанског/бошњачког језика у односу на остале послесрпскохрватске језике, јер је свима јасно да се такав попис засада не може направити – објашњава Ђукановић.

Проблем идентификације босанског (како се он званично зове у БиХ), односно бошњачког (како се он код нас обично зове), језика лежи управо у потреби Бошњака да, пошто су се еманциповали као народ, имају и „свој језик“, каже Ђукановић.

– Та потреба је у реду, јер највећи број народа има „свој језик“, али сасвим излази из оквира лингвистике – каже овај лингвиста.

Бошњаци из Србије када траже увођење тзв. босанског језика у школе, позивају се на европска права националних мањина, од којих је најзначајније право на свој језик, напомиње Милош Ковачевић, професор на Катедри за српски језик и општу лингвистику на Филолошком факултету у Београду, напомињући да је стварање новог језика искључиво ствар политике.

– Није чудо, међутим, што они намерно превиђају шта о мањинским језицима каже ’Повеља савета Европе о регионалним и мањинским језицима’, која је донесена у Стразбуру 1992. године, у којој се експлицитно наводи да се мањинским језицима могу сматрати само језици „који су различити од званичног језика те државе – каже Ковачевић.

Историчар Предраг Ј. Марковић каже да Меши Селимовићу или Ћамилу Сијарићу није био потребан босански језик да би постали велики писци.

– Некоме ко не може да добаци до иоле шире публике, требају и босански и црногорски језик, да би се сматрали великим националним писцима. Гастарбајтери то решавају много мудрије од политичких елита бивше Југославије. Они тај језик зову – „наш језик”. И сасвим се добро разумеју, радећи заједно по свету – констатује Марковић, наглашавајући како „данас нису више Срби језичка опасност за Хрвате или Бошњаке, већ немушти језик СМС-а или интернета”.

-----------------------------------------------------------------

Хрват у ТВ студију преводио преводиоца Хрвата у Хагу

– Док се у Хагу подразумева да се сви са ових подручја савршено добро разумеју у судници, интересантан је поступак Хрватске радио-телевизије (ХРТ) која увек, приликом директних преноса суђења у Хагу, ангажује хрватског преводиоца у студију – каже дугогодишњи извештач Телевизије Б92 из Хага Љубица Гојгић.

Тако се, каже она, догодило да је, приликом изрицања правоснажне пресуде генералу Готовини, преводилац у судници Хрват, али то у ХРТ-у нису знали унапред, па су ангажовали преводиоца Хрвата у студију.

– Хрватски преводилац је у студију понављао преводиочеве речи Хрвата у судници – каже Гојгићева.