Словенија би црногорску нафту

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 19. априла – Из словеначког "Петрола" је процурило да намерава да тражи нафту у Црној Гори, упркос оштрој конкуренцији "Ине" и "Лукоила". Да би надиграо такмаце, "Петрол" планира да са црногорским "Монтенегробонусом" оснује заједничку фирму у коју ће партнери уложити по 50 одсто капитала.

Услови тендера су да ортаци морају да имају богата искуства у трговини, складиштењу и транспорту нафтиних деривата, да годишње остваре бар пет милиона евра профита и да поседују најмање 100 бензинских сервиса (пумпи) и складишта 100.000 кубних метара запремине.

Тиме је влада у Подгорици испунила жељу цетињског "Монтенегробонуса" да међународни конкурс услови оснивањем заједничке компаније са потенцијалним инвеститором, при чему "Дело" пише да сада "Монтенегробонус", који је 2002. основала држава, после продаје "Југопетрола" компанији "Хеленик петролеум", у будућу фирму може да допринесе пет милиона евра капитала, али не и имовину – складишта у Боки Которској, пристаништу Бар и у Бијелом Пољу, које је Црна Гора наследила од некадашње Савезне дирекције робних резерви.

"Монтенегробонус" и "Петрол" су септембра лане већ потписали писмо о намери у коме су дефинисани заједнички пројекти у вредности 1,5 милијарди евра. Планирају бизнис са нафтиним дериватима, производњом електричне енергије и гаса, речју – преузимање примата на подручју енергетике у регији. Прво би подигли рафинерију за снабдевање Црне Горе, а онда и проточни терминал за текући гас, мрежу 15 пумпи (уз нове путеве и обилазнице, у градским језгрима и на граничним прелазима) као и више бункера за снабдевање јахти горивом.

Провладино "Дело" подсећа да је "Петрол" био озбиљан кандидат за куповину "Југопетрола", али да је посао узео грчки "Хеленик петролеум", због чега неки политички кругови у Подгорици тврде да је у питању корупција и захтевају расправу о ревизији реченог уговора у парламенту. Словеначки "Петрол" ужива поверење црногорске политичке елите којој не смета да је партнеру из Љубљане приоритет да црпи нафту и гас из Јадрана. Зна се да испитивања трају већ шездесетак година, као и да су налазишта нафте пронађена чак и у најпознатијим туристичким центрима као што су Будва и Свети Стефан, али и јужно, ка реци Бојани односно до међе са Албанијом, где су на разним пунктовима бушили чак до готово 5.000 метара дубине. Службена Подгорица се нада да ће истраживачи пронаћи "црно злато" и на копну, око Црмноче (део између Јадранског мора и Скадарског језера), као и Грахова (врлетни терен на западу) до Дурмитора. Ако се очекивања остваре, Црна Гора би постала попут Саудијске Арабије на Балканском полуострву.