Диван у Ашхабаду

И сахране су прилика за пословне разговоре. На дан смрти туркменског диктатора Нијазова, његов турски рођак уз обалу Каспија, председник Азербејџана Алијев, искористио је прилику да пружи Ашхабаду руку помирења. "Азербејџан је спреман да сарађује с Туркменијом", рекао је Алијев – син преминулог Хејдара Алијева, председника који није успевао да сарађује с Нијазовом.

Зла коб њихових односа био је Каспиј. Вода и дно највећег језера на свету, око чије се поделе нису могли договорити ни Нијазов и Алијев међусобно, а камоли њих двојица с другима за столом, Казахстаном, Ираном и Русијом. Поседовати дно значи црпсти гас и нафту. Милијарде долара. Ко да уступи педаљ тако уносне територије!?

Нијазов је био љут. Одустао је од предлога да Туркменија и Азербејџан заједнички развијају Капаз (или Сердар) поље – између мора једне и мора друге земље. Због неповерења, идеја о гасоводу дном Каспија, с протоком од 32 милијарде кубика годишње, остала је укопана у папирима. Без обзира на то што је транскаспијски "бајпас", од гасних поља до тржишта на Западу, атрактиван геополитичарима.

Ето, укратко, мотива да Алијев млађи, сада када на сцени нема више ни оца ни Нијазова, поручи новом председнику Туркменистана Бердимухамедову да су Азербејџан и Туркменистан "добри суседи", да суседи "један другоме помажу", и да је то вредно "заједничких напора" да државе сарађују.

Емоције, али смена у Ашхабаду није их пробудила само у Бакуу. И Вашингтон очекује од Бердимухамедова, а и Москва такође. Коме ће нови шеф Туркмена продавати туркменски гас и којим путем ће га извозити?

У време Нијазова, претежни купац била је Русија – која затим препродаје туркменски гас Украјини, "по ценама у Европи", двоструким на увозне. Прошле године, Гаспром је купио 42 милијарде кубних метара, и уговорио је по 50 милијарди кубика годишњег увоза у 2007, 2008. и 2009. години. Ове године, Туркменија ће произвести 80 милијарди кубних метара гаса, безмало четвртину више. А следећих година? Изгледа да заплет почиње управо тиме, потенцијалом продукције. У САД се претпоставља да Туркменистан има резерве чија је "конзервативна процена ближе износу од десет (трилиона кубних метара) него (оном) од два или три". Због тога САД морају "охрабрити Туркменију" да унајми европске стручњаке и да ови процене праве резерве, речено је у Америци.

Осим тога, "потребно је да Вашингтон буде одлучан и обезбеди да гасне резерве Туркменистана не остану под скоро потпуном контролом руског конгломерата за гас, Гаспрома", цитиран је Дејвид Меркел, који је у америчком Савету за националну безбедност био задужен за Егеј, Кавказ и централну Азију. Марта, Меркел је био један од главних говорника директивног саветовања "Привући посттуркменбашин Туркменистан", у Институту за Кавказ и централну Азију у Вашингтону. Речено је, Вашингтон треба да охрабри зближавање Азербејџана, Казахстана и Туркменистана, у корист изградње транскаспијског гасовода, јер тек гасовод је "крајњи циљ".

У међувремену, гас би требало компресовати и превозити преко Каспијског мора,  бродовима. Заобићи Русију!

Функционер америчког Стејт департмента, бивши амбасадор САД у Туркменији Стивен Ман, посетио је у исто време Ашхабад, и с новим председником Туркменистана покренуо питање изградње гасовода. Ман је пренео "наду Сједињених Држава да ће Туркменистан развити свој енергетски потенцијал до краја".

Може ли Русија, а да не схвати колико је у случају Туркменије "време више него новац"? Пре неколико дана, Бердимухамедову на диван пожурио је и министар Лавров – не би ли га одвратио од идеје о гасоводу. У влади Русије, билатерални односи с Туркменистаном добили су приоритет. Русија се нада да ће "енергетска сарадња" две земље добити "нови импулс" – другим речима, да ће Москва задржати повлашћени статус.