Крај агонији и расипању

Бор – "Одустајање румунског ’Купрома’ од куповине Борског комбината бакра логичан је исход свега што се до сада лоше догађало са приватизацијом ове компаније и, изнад свега, то је срећна околност и за Бор, Тимочку крајину и целу Србију. Време је да што пре дође крај агонији и расипању најважнијег државног минералног ресурса и да држава тај ресурс стави под своју контролу – у општем интересу, као што то чине све државе у свету. И ништа нормалније не би било него да буду уважене сугестије и једногласни закључци одборничких скупштина Бора и Мајданпека, средином прошле године, када је захтевано да се одбаци владина стратегија приватизације борског комбината као веома штетна: због погрешног метода приватизације, преувеличавања дугова и умањења вредности имовине.

Овако је за "Политику", на вест из Београда, реаговао градоначелник Бора Бранислав Ранкић. Он је управо био иницијатор изјашњавања у одборничким скупштинама Бора и Мајданпека као и иницијатор израде другачије стратегије приватизације (завршена је и прeдстављена јавности) и један од иницијатора протестних окупљања у Бору и Мајданпеку после потписивања уговора са румунским "Купромом". Градоначелник Ранкић понавља да нико у Бору не потцењује нити привилегује било кога од потенцијалних купаца, али радници и грађани масовно осуђују лошу стратегију Владе Србије за коју Ранкић каже да је "кумовала читавом хаосу".

Време је, каже Ранкић, да држава исправи своју велику грешку и да борску компанију боље припреми за предстојећу приватизацију, а то значи да држава мора одмах да крене са улагањем у рударску механизацију и топионичка постројења како би се увећавала све рентабилнија производња. Ранкић каже да су га познати борски стручњаци убедили да би било право благостање уколико би овде ускоро била достигнута производња од 60.000 тона бакра. Тај бакар се сада продаје по цени вишој од седам хиљада долара за тону, или по четири пута вишој цени него што је била пре пет година. Држава би за такву производњу морала да уложи сопствени новац, не кредит, пошто је од новембра 2001. године српска влада подржавила борску компанију преузевши руковођење њоме.

Готово индентично мишљење о односу државе према борској компанији одавно имају и многи други стручњаци у Бору. Међу њима су и проф. др Милан Јанић на овдашњем Техничком факултету, Иван Костов, бивши дугогодишњи успешни економски руководилац у борској компанији, и најстарији међу њима Душан Глигоријевић Саша. Он је борским рудником бакра руководио 1944. и 1945. и 1947. и 1948. године. Глигоријевићу је несхватљиво да најмеродавнији у држави Србији нису више учинили да пронађу светску компанију од угледа која би борском комбинату, који је годинама подизао и Тимочку крајину и Србију, била достојан партнер. Несхватљиво је, вели, да су ту улогу могли да повере непознатој и нејакој румунској компанији.

Дугогодишњи руководилац развоја у Руднику бакра Мајданпек др Милорад Грујић, академик техничких наука и један од најбољих познавалаца рударске технологије у свету, каже да је однос наше државе према нашем бакру потпуно неразумљив. У свету, наиме, упредо расту амбиције великих светских компанија да запоседну највеће светске руднике бакра, али и отпор држава да та богатства испусте испод своје контроле. Ниједна држава се, вели, није одрекла целокупне имовине неке своје рударске компаније као што је то учинила наша својом неразумном стратегијом приватизације. И нема ниједне државе у свету која на разне начине не помаже и не штити своје рударске компаније.

Наша држава, додаје Грујић, мора да уважава таква светска искуства. Најпре због тога што расту и потрошња и цена бакра. Прошле године у свету је потрошено 16 милиона тона бакра а тренд потрошње и даље расте. Реална су очекивања да ће ускоро порасти и до 24 милиона тона. А то упућује на закључак да ће производња овог метала у Бору и Мајданпеку (поседујемо око два одсто светских резерви руде бакра) дугорочно бити исплатива и за произвођаче и за државу Србију.

-------------------------------------------------------------------------

Држави се исплати

Академик Милорад Грујић каже да је производња бакра у нашој земљи годинама била најрентабилнија и да ће тако бити још дуго. Наша држава учинила би велики посао, каже Грујић, уколико би у наредне две године уложила сто милиона долара у опрему за рударство и 161 милион долара у металургију. Већ за четири године био би остварен чист профит од 550 милиона долара, што ни у једној другој грани производње није могуће.
Стојан Тодоровић

-------------------------------------------------------------------------

Лончар: Без става о Бору

На седници Владе Србије јуче није било речи о одустајању румунске компаније "Купром" од куповине Рударско-топионичарског басена Бор, саопштио је одговарајући на новинарска питања Зоран Лончар, министар за управу и локалну самоуправу на редовној конференцији за новинаре после седнице владе.

"Као и у осталим случајевима приватизације Закон се мора доследно поштовати", рекао је само Лончар.
Ј. Р.