Дракулић или нови тендер

Агенција за приватизацију јуче је саопштила да ће румунској компанији "Купром" дати додатни рок за достављање банкарске гаранције за куповину Рударско-топионичарског басена Бор. Екстра рок истиче 24. априла у поноћ и уколико до тада овај потенцијални купац, са којим је купопродајни уговор закључен 5. марта, не испуни ову своју кључну обавезу, тај уговор, као и онај о преносу експлоатационих права – биће раскинут.

Трачак наде да у овој, за Србију значајној, продаји није све изгубљено, појавио се јуче саопштењем "Купрома" у коме они наводе да су под одређеним условима спремни да "наставе с поступком". Иза овакве формулације вероватно би требало да се скрива њихова спремност да доставе банкарску гаранцију за исплату уговорене цене од 400 милиона долара, приде и за инвестиције од 180 милиона долара. "Обезбеђење средстава и закључење посла могуће је само ако се обезбеде услови за процену имовине РТБ-а и сарадња са синдикатима и локалним властима", наводи се у саопштењу "Купрома".

У овдашњој јавности недељама су исказиване сумње да релативно недавно основана румунска фирма, уз то и не тако импресивне финансијске снаге, може да купи Бор. Отуда се неминовно поставља питање шта се може учинити у случају пропадања овог уговора? Другачије речено, које су опције пре свега законски могуће и дозвољене.

Основна непознаница своди се на то да ли је у овој ситуацији "пуцања" посла могуће позвати другорангираног понуђача – конзорцијум енглеске фирме "ОРН" и компаније "Ист поинт" овдашњег бизнисмена Зорана Дракулића, чија је понуда гласила на 320 милиона долара, и с њима наставити преговоре око продаје Бора. Или је, пак, расписивање новог тендера и враћање целог овог процеса на почетак једино што закон дозвољава.

Наиме, у Уредби о продаји капитала и имовине јавним тендером нигде изричито није предвиђено поступање у ситуацији када се са купцем закључи уговор, а он не исплати купопродајну цену. Само тим чином он постаје и стварни власник. Уредба предвиђа само овакав случај: "када учесник на тендеру, чија је понуда проглашена најповољнијом, не потпише уговор о продаји у року из чл. 22. и 22а ове уредбе, сматраће се да је одустао од куповине. У случају из става 1. овог члана Агенција позива на потписивање уговора следећег учесника на тендеру чија је понуда највише рангирана на тендер листи."

У Министарству привреде и Агенцији за приватизацију јуче се никако није могло добити тумачење о томе да ли ће се, у случају пропадања овог посла, расписивати нови тендер или ће бити позван другорангирани понуђач и они су лопту пребацивали у туђе двориште. Логично је, међутим, да би званични тумач ове ситуације требало да буде Министарство привреде, јер су они творци поменуте Уредбе на чији је предлог, уосталом, то влада и усвојила.

Иначе, својевремено је Агенција, подстакнута негативним ставовима у јавности према румунском понуђачу, саопштила да се по Уредби о продаји капитала имовине јавним тендером, уколико дође до потписивања купопродајног уговора, а касније уговор буде раскинут из било којих разлога, приступа поновном расписивању тендера, или проглашавањем стечаја, уколико је то предузеће у дуговима.

За сада је једино познато да држава, у случају одустајања "Купрома", има право да наплати банкарску гаранцију од три милиона евра достављену приликом кандидатуре на тендеру.