Хамбургер макар једном недељно

Основци у Србији уживају у брзој храни, па тако 60 одсто њих макар једном седмично купи пицу или пљескавицу, а трећина свакодневно конзумира чоколаде, грицкалице и заслађена пића, резултати су недавно објављеног истраживањима о навикама школараца у исхрани.

Највећи број испитаника у истраживању „Ипсос маркетинга”, о исхрани и рекреацији најмлађих, каже да има три или четири оброка дневно, мада чак 63 одсто малишана на одмору узме сендвич или пециво донето од куће или купљено у пекари у близини школе. Ипак, 80 одсто ученика руча код куће, 65 одсто њих свакодневно ужива у поврћу, а 49 одсто њих у воћу.

Истраживање је спроведено у оквиру програма „Здраво растимо”, у сарадњи Атлетског савеза Србије и компаније „Нестле”. Учествовало је око 2.000 ученика седмих разреда из 18 основних школа из Београда, Ниша, Новог Сада, Крагујевца, Зрењанина и Чачка.

И поред тога што шест одсто седмака сваког дана за оброк бира брзу храну, већина њих одлично познаје калоријске вредности намирница, као и везу између узимања извесних производа и појаве болести. Такође, више од половине испитаника сматра да је све у реду са њиховом тежином, али зато петина тврди да има вишак килограма, док је 14 одсто њих на дијети.

Иако 57 одсто деце каже да се двапут седмично бави рекреацијом, девет одсто њих објашњава да се никада не бави никаквом физичком активношћу. Четвртина њих проводи више од четири сата уз ТВ програм.

Осим навика, истраживање је пропитивало и знање ученика из ове области. Показало се да ђаци немају никаквих дилема када је реч о изворима витамина Це (91 одсто њих тачно идентификује извор овог витамина). Већина правилно препознаје анорексију као изгладњивање изазвано страхом од гојења, мада неки седмаци мешају овај поремећај у исхрани са другима, пре свега са булимијом.

Чак десет одсто испитаника не верује да је препоручени дневни унос соли ограничен. Само је 11 одсто ученика тачно одговорило да су главни извори енергије шећер, масти и протеини, док 55 одсто њих даје погрешан одговор: витамини, минерали и влакна.

После едукације у школама о важности здраве исхране и редовног вежбања, у оквиру програма „Здраво растимо”, истраживање је поновљено. Највећи напредак ученици су показали у познавању ГДА правила, односно смерница за препоручени дневни унос намирница. Када су ђаци први пут одговарали, само је петина познавала овај нутритивни компас, док је после програма 48 одсто испитаника знало тачан одговор. Током другог истраживања, половина седмака је знала да је дозвољена дневна количина унете соли само једна кашичица. Више деце је препознавало и шта је правилан оброк. Већина седмака је у први мах мислила да се пливањем троши највише енергије да би се касније већи број њих одлучио за правилан одговор – трчање