Суспендован председник Румуније

Од нашег дописника
Букурешт, 19. априла – После пет часова бурне дебате румунски парламент је данас, на заједничкој седници оба дома – посланичког и сената – већином од 322 гласа "за" и 108 "против" донео одлуку да се председник Трајан Басеску суспендује са вршења дужности шефа државе.
За доношење ове важне одлуке са далекосежним последицама била су довољна свега 233 гласа (квалификована већина), али је та граница знатно премашена пошто су се против председникове неуставне праксе, поред опозиције (социјалдемократе, конзервативци и националисти) изјаснили и многи дојучерашњи коалициони партнери, либерали и партија мађарске мањине, који и сачињавају садашњу Таричануову владу.

Против су били само чланови председнику блиске Демократске странке, недавно избачене из владе, као и тзв. демократски либерали, отцепљени од либералне странке. Другим речима, дошла је до изражаја спонтано настала политички разнобојна "антипредседничка већина" у румунском парламенту. Кривац за то је сам председник Басеску који се завадио не само са целим парламентом, него је против себе навукао и странке које су му некада биле наклоњене.

Пре три месеца социјалдемократе су покренуле тзв. румунски Вотергејт, оптужујући председника да се политички својевољно понаша, да тежи самовласном начину владања, да не поштује ни владу, ни парламент и да на сваком кораку крши устав. Оптужница, поднета парламенту, садржала је чак 29 тачака. Касније, образована истражна комисија парламента свела их је на 19.

Истина, Уставни суд (УС), којем је по закону прослеђена на консултовање та оптужница, није се сложио са тврдњама да су наведени прекршаји били толико тешки да би тражено суспендовање било оправдано. Али, то мишљење УС је било само консултативно. Сам суд је нагласио да парламент треба да донесе коначну одлуку. И она је данас дошла. Наравно, њене се последице тек оцењују, али се тврди да су веома важне и далекосежне.

Они који су тражили Басескуову политичку осуду тврдили су данас да је она "историјска", јер је њоме одбрањена демократија у Румунији. Лидер социјалдемократа Мирча Ђоана гневно је изјавио за парламентарном говорницом да ће Басеску ући у историју као "последњи румунски председник који је игнорисао парламент" и изигравао "оца нације", а владао је завађујући Румуне и њихове државне институције и уносио хаос у политички и друштвени живот.

"Преко Басескуа и његове порочне праксе, наш садашњи политички и институционални систем достигао је свој лимит и ваља га мењати", рекао је Ђоана и устврдио да "окончање транзиције и пријем у ЕУ захтевају стварање једне нове Румуније". Реч је о једном "новом и великом националном политичком пројекту који ће бити дубоко демократичан и европски". Ђоана је најавио промену устава – да се од полупредседничке републике пређе на ону парламентарну – у којој  председник неће имати никакве егзекутивне прерогативе.

Насталу "румунску политичку слику" сажето је описао посланик Козмин Гуша, који је био уз Басескуа на председничким изборима 2004. али се касније веома разочарао у њега: "Децембра 2004. очекивали смо појаву румунског Ататурка, а испало је да смо добили једног Лукашенка."

Многи говорници су се отворено изјашњавали против "диктаторских порива Трајана Басескуа", док су други за све оно што се дешавало у последње две и по године нашли само речи "велика срамота којој треба учинити крај". "Били смо сведоци последњих грозница једне комунистичке и транзиционе бољке", рекао је потпредседник либерала Крин Антонеску.

У парламенту малобројне преостале Басескуове присталице, углавном чланови Демократске странке, настојале су да жестоким репликама узврате на оптужбе тврдећи да се ради о "једном најобичнијем политичком обрачуну" оних који се крију иза демагогије и чије је "прљаве интересе" Басеску пореметио својим акцијама.

"Истина, Басеску је кршио закон. Али не онај уставни, већ закон ћутње, омерту. Он није хтео да покрива лопове и корупционаше", ускликнуо је са говорнице донедавни министар унутрашњих послова, демократа Василе Блага. Посланик демократско-либералне странке Кристијан Боуреану оптужио је "вештачку већину" за "државни удар под маском демократије". Чуле су се и оптужбе за "јавно политичко погубљење једног доброг председника који ужива велико поверење народа".

Тако су данас у румунском парламенту севале реплике једна за другом. Али, највише је било оних који су изјављивали да су "сити сталног циркуса" који је правио Басеску, тај "човек проблем" коме је полазило за руком да "ошамути наивне".

Догађаји у Румунији имају сад следећи редослед: кроз месец дана требало би да буде сазван свенародни референдум на коме би се бирачи изјаснили да ли подржавају одлуку парламента о суспендовању Трајана Басескуа. Постоји и могућност, заправо Басескуово обећање, да ће после суспендовања, ако до њега дође, поднети оставку с тим да се кроз три месеца сазову превремени председнички избори.