Николић привредницима: Очекујемо вас у Србији!

БАКУ – Председник Србије Томислав Николић позвао је данас азербејџанске привреднике да дођу и улажу у Србију, нагласивши да ће пријатељство двеју држава и његова реч бити гарант њиховог пословања.

„Србија је данас велико градилиште. За кратко време смо успели да редефинишемо циљеве развоја и основе за њихову реализацију. Све смо учинили за стабилно и предвидиво пословно окружење у којем ћете и ви наћи своје место”, рекао је Николић.

Према његовим речима, предности Србије у односу на друге државе јесу: високообразована и квалификована радна снага, одличан географски положај, подстицајна пореска политика и добра законска регулатива.

Подсетивши да је јуче потписана Декларација о стратешком партнерству, Николић је истакао да после тога „не би смео себи да дозволи да било ко из Азербејџана буде оштећен”.

У том контексту, он је навео да Србија признаје јурисдикцију вашингтонског суда за стране инвеститоре, што је, како је рекао, још један доказ да Србија жели да заштити инвеститоре.

Ми вас не зовемо да вас преваримо већ да остварите профит, а ми да почнемо да радимо, рекао је Николић.

„Позивамо вас да дођете у Србију. Наша врата су вам отворена. Очекујемо вас”, поручио је председник Николић.

Он је констатовао да су политички односи Србије и Азербејџана изванредни, а да на економском плану „можемо и морамо да учинимо још тога”.

Подсетивши да је у току реализација деонице Коридора 11, за који је зајам дала азербејџанска влада, Николић је изразио наду да ће то бити „само увертира за будуће пројекте од обостране користи”.

Азербејџански министар економије и развоја Шахин Мустафајев изразио је уверење да ће посета председника Николића и пословни форум дати допринос развоју економских односа двеју држава и стимуланс за међусобне инвестиције.

На форуму је учествовало око 50 представника крупних азербејџанских компанија из области енергетике, инфраструктуре, прехрабмене индустрије и других.

Саветник председника Србије за привредна питања Предраг Микић представио је окупљеним привредницима три пројекта у које би могли да инвестирају: Врњачка Бања, слободна зона између Чачка и Краљева укључујући аеродром Лађевци и рудник и хидроцентралу Штаваљ у близини границе са Црном Гором.

Азербејџанске привреднике је посебно занимало какве олакшице нуди Србија страним инвеститорима, да ли страни инвеститори могу да буду власници земљишта и некретнина, зашто да изаберу баш Србију, а не Хрватску или неку другу земљу региона и да ли је оно у шта би улагали у приватном или државном власништву.

Председник Србије је објаснио да је инвеститор власник у зависности од тога колика је инвестиција.

Ако је у питању инвестиција од 100 одсто, онда је и власништво 100 одсто, прецизирао је он, додавши да се држава не меша, осим у случају да су у питању налазишта руда, минерала и др.

„Србији требају инвестиције и спремна је много тога да да”, рекао је Николић.

Микић је навео да је за пројекат у Врањачкој Бањи потребно уложити 90-100 милиона евра, али да се те инвестиције могу поделити на више инвеститора, јер се ради комплексу од шест хотела, 10 спортских терена и аквапарку.

Инвестиција би могла да се врати у року од пет година, рекао је он, додавши да постоје још два хотелска комплекса - Фонтана и Меркур - у које би могло да се улаже .

И један и други пројекат обухватају хотелске комплексе у државном власништву.

Што се тиче рудника и хидроцентрале Штаваљ, годишња експлоатација угља је 74.000 тона, а за 400 мегавати електричне енергије колико би се производило у хидроцентрали на годишњем нивоу, потребно је 33.000 тона угља, док би остатак био за тржиште.

Када је реч о обиму инвестиција, у хидроцентралу би требало уложити 400 милиона евра, а у покретање рудника око 100 милиона.

Произведена струја била би превасходно за српско тржиште, али у близни су и Црна Гора и Косово у којима често влада несташица струје.

Мегават струје би коштао 32 евра док је тржишна цена у региону 56 евра.

Инвестиција би могла да се врати за 5,5 година, навео је Микић.

Уколико би Азербејџан би спреман да уложи у овај пројект, власништво над хидроцентралом би могло да буде 100 одсто азербејџанско, а када је реч о руднику - 49 одсто у власништву инвеститора, а 51 одсто у власништву државе.

Микић је још додао да када је реч о посебним олакшицама или стимулацијама за стране инвеститоре, Србија у овом тренутку не може да даје новчане подстицаје али да су стране инвестиције више него сигурне у Србији.

После обраћања привредницима председник Србије је посетио амбасаду Србије у Бакуу, а обилском Старог града завршава посету Азербејџану.