Штедња победила буџет ЕУ

Од нашег специјалног извештача

Брисел – Бели дим се пробио над крововима Брисела! Предлог буџета Европске уније јуче је, после већања које је личило на избор новог папе на некој од ватиканских конклава, добио подршку председника и премијера 27 држава чланица ЕУ.

Док су циници коментарисали да „бели дим” вероватно потиче из ушију француског председника Франсоа Оланда, који је био принуђен да прихвати драстичније смањење европске касе за период 2014–2020, присталице британског премијера Дејвида Камерона оцењују овај договор као први тријумф његове недавно најављене „чвршће политике” према Бриселу.

Плод безмало 26-часовног преговарања у Бриселу јесте да је седмогодишњи буџетски оквир скраћен за десетине милијарди евра и да ће износити непуних 960 милијарди евра.

„Ово је договор о буџету који вероватно ни за ког није савршен”, рекао је председник Европског савета Херман ван Ромпај после маратонског самита.

Упркос томе што је његов тим прошле године предложио буџет од 1.033 милијарди евра, председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо је рекао да сви морају да признају да је ово„политички договор који је постигнут на највишем (у износу буџета) могућем нивоу”, додајући да је ипак добијена максимална флексибилност у трошењу планираног буџета.

Самит остаје упамћен по засад најдужој ноћној сесији која је прекинута јуче тек у десет ујутру да би после четворочасовне сијесте, лидери наставили натезање око заједничке европске касе све до пола пет по подне, када је Херман ван Ромпај на свом твитер-налогу објавио: „Договор је постигнут!”

Ипак, најзанимљивији део натезања представља онај који се одвијао под окриљем ноћи. После почетних неслагања на заједничком састанку, лидери су почели да преговарају по групама тако да су извори у Европском савету приметили да француски председник Оланд није успео да се угура да учествује на дуготрајном и важном састанку Ван Ромпаја, Бароза, Камерона и немачке канцеларке Ангеле Меркел.

Ипак, први човек Француске успео је потом да издејствује дуг састанак са Меркеловом и шпанским премијером Марјаном Рахојем у нади да заговорници драстичне штедње ипак неће победити наспрам оних који сматрају да се из кризе излази једино улагањем у економски раст.

У глуво доба ноћи Оланд је упозорио европске лидере да не прихватају Камеронов скресани буџет, будући да такав предлог неће проћи Европски парламент, који од Лисабонског уговора има право да стави вето на предлог буџета.

Ова претња је донекле разбудила лидере-штедљивце тако да су у рану зору уложени захтеви за минималистичким буџетом. Додуше, то није ублажило гнев председника Европског парламента, немачког социјалдемократе Мартина Шулца, који је рекао да ако компромис буде подразумевао буџет на најнижем нивоу, биће веома тешко обезбедити већину на пленарном заседању Европског парламента, 12. и 13. марта у Стразбуру.

Засад је још неизвесно да ли ће договор лидера добити подршку и међу европарламентарцима, али је сасвим извесно да су нешто добили и они који су заговарали стезање каиша, попут Холандије и Белике Британије, али и они који су жестоко бранили део буџета намењен пољопривреди и инфраструктури.

Холандски премијер Марк Руте је успео да издејствује додатних 45 милиона повраћаја из буџета ЕУ тако што је запретио ветом, а француски председник је успео да пољопривредни буџет не буде ни такнут, чији је Француска највећи корисник. Штавише, додатних милијарду и по евра биће уложено у рурални развој на радост Француске, Италије и Шпаније.

С друге стране, испоставило се да ће Британија убудуће више новца давати у буџет ЕУ иако британски премијер овај договор жели да представи као свој тријумф. Наиме, Камерон је признао да ће, упркос мањем буџету ЕУ, британски порески обвезници убудуће доприносити више заједничкој европској каси. Он је за то оптужио бившег премијера Тонија Блера, који је 2005. прихватио драстично умањење повраћаја новца који Британија добија јер несразмерно више даје него што добија из буџета ЕУ.

„Наша давања су увек расла, али захваљујући овом договору њихов раст ће бити мањи”, одговорио је Камерон на питање новинара који већ оцењују да је ово његова Пирова победа.

Међутим, његово инсистирање на смањењу трошења за последицу је имало то да ће главне жртве штедње бити спољнополитички програми ЕУ, део програма који се односи на науку и истраживања, али и плате запослених у администрацији ЕУ.

Извори у Европском савету закључују да је пресудно за успех овог самита било то што се немачка канцеларка приклонила британском премијеру, али ипак успела да „задовољи” и француског председника, као и лидере мањих и сиромашнијих земаља. Да се одмах приклонила Оланду, Меркелова би дошла у ситуација да би Камерон одмах ветом блокирао било какав договор, док би она могла да буде предмет критика у Немачкој, где јавност не жели да само њихова земља спасава економски посрнуле економије Европе.

У сваком случају, после дводневног самита сви покушавају да се представе као победници. Ипак, најуочљивије је извештавање британских медија који истичу да ће буџет бити 908 милијарди евра, што је износ који ће сигурно бити потрошен. Међутим, максимална цифра коју ће Брисел моћи да потроши за седам година на пројекте и давања државама чланицама износи 960 милијарди евра, што је много више од 886 милијарди евра, колико је Камерон обећао да ће бити његова граница за трошење из европске касе.