Тајна Саркозијеве вечере

Француска ревија, „Франс фудбал”, објавила је 29. јаунара резултате истраживања, на двадесет страница и под насловом „Катаргејт”, с новим подацима, доказима и сведочењима, о наводној операцији политичке и спортске корупције, која је довела до тога да Катар буде домаћин Фудбалског првенства света 2022. Ова ревија, која сарађује са Светском фудбалском федерацијом (ФИФА) у организацији доделе „Златне лопте”, оптужује ову међународно организацију, Афричку фудбалску конфедерацију, федерације Француске и Уједињених Арапских Емирата, бившег председника Француске Николаса Саркозија и председника Европске фудбалске уније (УЕФА) Мишела Платинији, да су учествовали у „мрачној” сплетки која је ишла у прилог свим укљученим у њу. Осим тога, ова информација доводи у сумњу и председника Шпанске фудбалске федерације Анхел Марију Виљара (због наводног пакта о размени гласова) и председника фудбалског клуба Барселона Сандра Росеља (овај клуб на мајци носи рекламу спонзора; „Фонд Катар”).

Везе с краљевском породицом

Платини признаје да је био присутан на једном „тајном састанку” у Јелисејској палати, 23. новембра 2010, десет дана пре Фифиног завршног гласања, а на коме су још учествовали председник Француске Николас Саркози, премијер Катара принц Тамин Хамад Ал Тахани, и Себастијан Колони, представника финансијског фонда „Колони капитал”, и у то време власник клуба Пари Сен Жермен.

Према „Франс фудбалу”, Саркози је тражио од Платинија да гласа да се Светско првенство додели Катару а не САД. На састанку се такође говорило о продаји Пари Сен Жермена, о продаји Катару права на телевизијски пренос, као и о повећању учешћа Ал Таханија у француској групи фирми „Лагардер”, веома блиској Саркозију.

„Сакрози ме је једног дана позвао на вечеру, на којој је био и премијер Катара. У току вечере, Саркози ми уопште није тражио да гласам за Катар. Позвао ме је на вечеру, али је знао да ћу бити независтан и да ћу гласати за онога за кога ја одлучим”, објашњава Платини у „Франс фудбалу”.

Мало после те вечере, Катар је постао прва земља Персијског залива која ће организовати Мундијал; породица Ал Тахани је у јуну 2011. купила Пари Сен Жермен (Саркози је навијач овог клуба још из младости), телевизија „Ал Џазира”, која припада продици Ал Тахани, претекла је француски „Канал плус” (телевизија која критикује бившег француског председника), у куповини ексклузивног права ТВ преноса Лиге 1, а Катар је још купио и пакет акција групе „Лагардер”.

Данас, кабловски канал „Беин”, иначе филијала „Ал Џазире”, и у власништву породице Ал Тахани, дели права преноса Лиге 1 и Лиге шампиона са француским „Канал плусом”, у својој земљи преноси утакмице шпанске и италијанске лиге, и преговара да следеће године преузме ексклузивна права за пренос енглеске лиге.

Краљевска породица Катара је била главни политички савезник Саркозија у току његовог мандата 2007-2012. године. Доха је подржала рат у Либији, предводила је групу земаља донатора, и постала је прворазредни инвеститор у Францсукој, где има све врсте послова, а не само везане за спорт. Породица Ал Тахани је чак спремила план за економску помоћ за конфликтвине периферије у француским градовима, али то није било спроведено после победе на Оланда на изборима прошлог маја.

Захтев за ново гласање

Пре неколико недеља, веб сајт „Медиапарт”, објавио је да је Саркози, који је недавно посетио Доху, затражио од породице Ал Тахани да додели милијарду евра инвестиционом фонду који планира да отвори у Лондону. Иако је Саркози демантовао да ствара тај фонд, „Мадиапарт” инсистира да ће Катар бити главни ослонац тог финансијског пројекта који планира бивши лидер француских конзервативаца.

За припрему Мундијала, Фудбалска федерација Катара је ангажовала бројне скауте и тренере са Запада, који ће довести највеће младе таленте афричког фудбала из различитих земаља са овог континента. Пошто добију држављанство, млади фудбалери тренирају у новоотвореном центру за припреме „Аспире Кампус” у Дохи, саграђеном по пројекту Рожера Тилиберта, архитекте који је пројектовао и стадион „Парк принчева” у Паризу, на коме игра Пари Сен Жермен.

Другог децембра 2010. Катар је добио највише гласова на гласању извршног комитета Фифе, испред САД, Аустралије, Јужне Кореје и Јапана, како је то објавио председник Блатер у Цириху. Иако су САД биле фаворит, и упркос томе што је, према „Франс фудбалу”, кандидатура Катара имала више тамних тачака и бројне објекте тек само у пројекту, Катар је добио 14 од 22 гласа.

Мало затим, сам Платини је признао да је гласао за Катар: „Гласао сам за Катар јер је ово тренутак да се иде у неку земљу у том делу света. А већ пети пут су били кандидати”. Платини је 30. јануара издао саопштење у коме тврди да је његов глас био „тотално независтан”, а као „лажи” и „спекулације” обележио је информације које повезују његов глас са инвестицијама Катара у Француској.

У својој репортажи, „Франс фудбал” такође држи да је Доха добила Мундијал нудећи „коверте” и уносне потпоре различитим фудбалскиом савезима, посебно азијским и карипским, чији су гласови одлучили крајњи резултат. Организатори Мундијала су издали саопштење у коме стоји да су поштовали „од почетка до краја највише стандарде етике и морала, онако како су они дефинисани у правилнику и скупу услова за конкурс”. Фифа је одбила да да коментар, али је подсетила да је наредила својој Комисији за етику да изврши „подробно истраживање”.

Ревија своју информацију завршава питањем да ли треба поништити доделу Мундијала овој земљи петродолара, и поновити читав процес? Према Ерику Шамплеу, једном од новинара који је учествовао у истраживању, сумње да је гласање било намештено, „исувише су бројне”.

Оптужбе Росеља и Виљара

„Катаргејт” магазина „Франс фудбал”, такође је поменуо значајне личности из шпанског фудбала, као што су председник Барселоне Сандро Росељ и председник Шпанске фудбалске федерације, Анхел Марија Виљар. Репортажа објашњава да је председник Барселоне имао „тесну пословну везу” са Рикардом Тешеиром (председник Бразилске фудбалске конфедерације до марта прошле године, за кога „Франс фудбал” каже да је у егзилу на Флориди како би избегао бројне случајеве корупције који га прате, у неким случајевима и са новцем који потиче из Персијског залива), у време када је Росељ био директор за маркетинг америчке спортске компаније „Најк”. „Франс фудбал” изјављује да председник Барселоне нема никакву функцију у Фифи, али појашњава да његови уговори у Катару „интригирају, и нису невини”. Ревија подсећа на уговор о спонзорству са „Фондом Катар”, који је потписао Росељ као председник Барселоне. Од сезоне 2013/2014. Барселони ће на мајци писати „Катар Ервејз” (данас стоји „Фонд Катар”). Ова авио компанија ће клубу донети 166 милиона евра у току пет година, и још пет плус уколико за то време клуб освоји Лигу шампиона. Ни клуб ни Росељ нису се огласили поводом овога.

Али, председник Барселоне није једини оптужени припадник шпанског фудбала. Анхел Марија Виљар је такође утицао у скандалу при избору Катара за седиште Мондијала 2022. У репортажи се тврди да је Виљар подржао кандидатуру ове земље у замену да од Катара добије подршку за кандидатуру Шпаније и Португалије за 2018. (изабрана је Русија). Лист такође тврди да је председник Шпанске фудбалске федерације договорио са Катаром да ће се у Дохи одиграти утакмица Шпанија – Уругвај (одиграна у прошлу среду) а за већу суму новца. Према „Франс фудбалу”, у новембру прошле године, шпанска селекција је отказала пријатељску утакмицу са Јужном Корејом на „Вемблију” која је била заказана за фебруар ове године, а касније је објавила да ће играти с Уругвајем 6. фебруара. Та утакмица је Шпанској федерацији донела чисти добит од три милона евра.

Мигел Мора, (Превод из „Паиса” Бранислав Ђорђевић)